Пређи на садржај

Хронологија СФРЈ јул 1990.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јула месеца 1990. године.


← јун Хронологија СФРЈ током 1990. август →
Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


  • На територији Социјалистичке Републике Србије 1. и 2. јула одржан референдум са питањем — Да ли прихватате да се прво донесе нов Устав па онда распишу први вишестраначки избори?. На референдум је изашло 5.084.000 односно 78% од укупног бирачког тела, од којих је 96,8% гласало за. Референдум је бојкотован од стране дела опозиције и косовских Албанаца. Србија је била једина република СФРЈ која је прво донела нови Устав, па тек онда расписала вишепартијске изборе.[1]
  • Скупштина Републике Словеније усвојила Декларацију о пуној суверености државе Републике Словеније, на основу које су републички закони и прописи добили предност над савезним.
  • У Приштини, на платоу испред зграде покрајинске скупштине, група од 14 албанских делегата Скупштине САП Косово изгласала Уставну деклерацију којом је проглашена Република Косово, у саставу СФРЈ. Проглашење није признала ниједна од република СФРЈ, као ниједна друга држава света. Ова непризната република је 22. септембра 1991. прогласила независност, коју је једино признала Албанија. Током деведесетих година, ова непризната држава руководила је паралелним албанским институцијама на Косову и Метохији, а званично је распуштена 1. фебруара 2000. године.[2]
  • Скупштина СР Србије донела Закон о престанку рада Скупштине САП Косово и Извршног већа Скупштине САП Косово којим су укинуте надлежности и распуштена Скупштина и Извршно веће Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово. Права и дужности покрајинске скупштине и Извршног већа преузели су органи Извршног већа Скупштине СР Србије (ово је изазвало нови талас незадовољства припадника албанске националне мањине). Председништво СФРЈ је на својој седници, 11. јула, подржало ове мере СР Србије.
  • У Книну одржан састанак између службеника СУП Книн и помоћника министра унутрашњих послова Хрватске Перице Јурића. Током састанка испред зграде СУП, у којој је одржаван састанак, окупило се више хиљада демонстраната, који су дали подршку книнским милиционерима у намери да не прихвате нове симболе Републике Хрватске.
  • У САП Косово отпочео масовни штрајк Албанаца због одлуке Скупштине СР Србије о укидању Скупштине и Извршног већа САП Косова.
  • У Београду формиран Социјалдемократски савез младих Србије—Нова демократија, који је био правни наследник Савеза социјалистичке омладине Србије, распуштеног на Конгресу одржаном 11. и 12. маја.[4] Странка је 29. августа променила назив у Нова демократија—Покрет за Србију,[5] али је касније користила само скраћени назив Нова демократија.
Амблем Социјалистичке партије Србије (СПС), од 1990. до 1992.
  • Скупштина града Титово Велење, а на предлог странке Зелени Словеније, донела одлуку о промени назива града у Велење (назив Титово Велење град је носио од 10. октобра 1981).[6]
  • У Београду Скупштина Социјалистичке Републике Србије усвојила измене изборног закона ради одржавања вишестраначких избора чиме је и званично уведен вишепартијски систем у Србији.
  • У Вуковару одржан скуп Српске демократске странке на ком је председник странке Јован Рашковић захтевао добијање аутономије српског народа у Хрватској.
  • У Софији на стадиону „Васил Левски“ позната југословенска певачица Лепа Брена одржала концерт пред више од 100.000 људи. Ово је био најпосећенији концерт у Бугарској, чији рекорд у броју посетилаца ниједна музичка звезда није успела да обори. Куриозитет концерта био је начин на који је Лепа Брена стигла на стадион — на сцену се спустила из хеликоптера бившег бугарског председника Тодора Живкова.[8]
  • Сабор Социјалистичке Републике Хрватске, на предлог Председништва СР Хрватске, изгласао измену амандмана од LXIV до LXXV у Уставу СР Хрватске којима је из назива републике избрисана реч „социјалистичка“ и измењени грб и застава СР Хрватске — чиме су изостављени социјалистички симболи, а у употребу враћен „историјски хрватски грб“ са шаховницом. Република Хрватска била је прва од република СФРЈ, која је променила државне симболе, који су били привремени и важили су до 21. децембра када је донет Закон о грбу, застави и химни Републике Хрватске.[9][10]
  • У Београду Скупштина СФРЈ усвојила Закон о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.[11] Овим законом уведен је вишепартијски систем на федералном нивоу, али савезни избори никада нису одржани, док су посланици у савезном парламенту делегирани из републичких и покрајинских скупштина.
  • У Србу, код Грачаца одржан Сабор Срба у Хрватској коме је присуствовало преко 100.000 људи, међу којима представници Српске демократске странке и Српске православне цркве. На Сабору је усвојена Декларација о суверености и аутономији српског народа, којом је за политичког представника Срба у Хрватској одређен Српски сабор, са средиштем у Србу и Српско национално вијеће (СНВ) као извршни орган Сабора. Декларација је предвиђала да СНВ може расписати референдум о питању статуса Срба у Хрватској, као и о другим питањима која се тичу аутономије и суверенитета. За председника Српског националног вијећа изабран је Милан Бабић, дотадашњи председник Привременог предсједништва Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ubedljivo „ZA” jedinstvenu Srbiju”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1990. стр. 1. 
  2. ^ „Zatvorena vrata kosovske skupštine — Parlament na ulici”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 3. 7. 1990. стр. 2. 
  3. ^ „Кризу ријешава само Устав”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1990. стр. 5. 
  4. ^ „Bela rada liberalizma”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 11. 7. 1990. стр. 5. 
  5. ^ „Zakon neprihvatljiv do bojkotovanja izbora”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 6. 9. 1990. стр. 4. 
  6. ^ „Na prijedlog stranke Zelenih: Velenje bez Titovog imena”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 19. 7. 1990. стр. 2. 
  7. ^ „Умро Слободан Глумац”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 7. 1990. стр. 16. 
  8. ^ „Brena na koncert došla helikopterom i pevala za 280.000 ljudi!”. grand.nova.rs. 24. 7. 2020. 
  9. ^ „Hrvatska više nije socijalistička”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 26. 7. 1990. стр. 4. 
  10. ^ „Брише се ријеч „социјалистичка. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1990. стр. 5. 
  11. ^ „Службени лист СФРЈ 42/9,” (PDF). slvesnik.com.mk. n.d. 
  12. ^ „Proglašena autonomija Srba”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 7. 1990. стр. 3. 

Литература

[уреди | уреди извор]