Пређи на садржај

Хороидална неоваскуларизација

С Википедије, слободне енциклопедије
Хороидална неоваскуларизација
Хороидална неоваскуларизација у макуларној дегенерацији ока
Специјалностиофталмологија
Лечењеапликације анти-VEGF фактора

Хороидална неоваскуларизација (скраћено CNV) је формирање новостворене микроваскулатурне мреже, као реакција у покушају санације болешћу изазване исхемије у унутрашњем слоју хороидеје или судовњаче, анатомског слоја ока богатог микроваскуларном мрежом крвних судова. Уобичајених узроци неоваскуларизације на мрежњачи (ретини) или у близини оптичког диска ока су, шећерна болест, оклузија ретиналне вене, и зрачење.[1] Она је уобичајени узрок неоваскуларне дегенеративне макулопатије (влажног облика макуларне дегенерације)[тражи се извор] екстремног облика кратковидости, малигног (тешког) облика миопије узроковане старењем.[2]

Полазећи од чињенице да је у овој болести основ патогенетског процеса васкуларна компонента, златни стандард у постављању дијагнозе је флоресцеинска ангиографија (FA). Исход хороидалне неоваскуларизације и избор терапије директно зависе од тога да ли је мембрана екстрафовеалне или субфовеалне локализације. За екстрафовеалне лезије се користи ласер фотокоагулација (LPC) и вертепорфиринска фотодинамскатерапија (PDT-V). Обе методе су усмерене ка деструкцији CNV, а не на спречавање неоангиогенезе. Мембране субфовеалне локализације се деле на трипод типа: минимално класична, предоминантно класична и окултна.[3]

Механизми неоваскуларизације

[уреди | уреди извор]

Истовремена појава ангиогенезе и артериогенезе недвосмислено је доказана на различитим животињским моделима,[4][5] као и код пацијената са коронарном болешћу.[6] [7]

Ангиогенски одговор крвних судова људског срца након примене FGF-1

Појава васкулогенезе у зрелим организмима остаје нерешено питање. Према досадашњим истраживањима сматра се да је мало вероватно да овај процес значајније доприноси да се нови крвни судови развијају ако се тај процес јавља спонтано, као одговор на исхемију или запаљења[8] или као одговор на стимулишуће факторе. Ткива исхемије по себи не може бити кључни подстицај покретања ангиогенетског одговор. Неколико пацијената показало је ту могућност у току хроничне исхемије миокарда, али не и већина пацијената са дифузним многоструким болестима крвних судова код којих се не развија исхемија на нивоу ткива у одсуству провокације. Упала и стрес може бити много израженији надражај,[9][10] и зато се јако мали број ангиогенезе одвија у одсуство упале.[8] Сузбијање инфламаторних одговора, због генетских абнормалности, патофизиолошким процесима, или лекова, може негативно утицати на способност ткива да се у њима изазове раст нових крвних судова.[8][11]

Поставља се још једно значајно питање је да ли ће неисхемични миокард одговорити на стимулацију факторима раста? Значајан број података из литературе указује да неисхемична ткива у великој мери реагују на ангиогеничне стимулансе. То може да доведе не тако често до недостатка ендогеног фактора раста, или да се промени у екстрацелуларном матриксу, присуство инхибитора ендогена, као што су ангиопоетин–2, и одсуство експресије рецептора фактора раста и других сигнализирајућих молекула који су укључени у ангиогенетску сигнализацију.[8]

Етиопатогенеза хороидалне неоваскуларизације

[уреди | уреди извор]

Овај процес поред формирања новостворене микроваскулатурне мреже, укључује и пролиферацију ћелија ретиналног пигментног епитела (RPE) заједно са инфламаторним ћелијама типа неутрофила и макрофага. Концепт хороидална неоваскуларизације (CNV) и васкуларни аспект процеса, су често удружени са апоптозом, ендотелијалном и инфламаторном инфилтрацијом, пролиферацијом, ремодулирањем матрикса исл. Друга, неваскуларна компонента која води оштећењу макуле ока и губитку вида, је развој географске атрофије ретиналног слоја и слоја RPE. Чињеница да се оваква два, базично различита налаза, удружено развијају на истом оку, указује на сличне етиопатогенетске феномене. У том смислу, многобројне студије усмерена ка дефинисању узрока болести, уз физиолошке процесе старења, указују на повезаност ексудативне дегенерације макуле са позитивном породичном анамнезом, пушењем цигарета, хипертензијом, повишеним CRP, леукоцитозом, навикама у исхрани, оксидативним стресом, локалном исхемијом RPE и фоторецептора…[12]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
ОCТ приказе мрежњаче, применом таласне дужине 800 nm са аксијалним резолуцијом од 3μm.
ОЦТ снимак код влажне форме дегенерације макуле

У клиничком смислу, битно је пратити видну оштрину и видни комфор пацијента (субјективна метода која се изводи помоћу оптотипа и Амслер решеткеса акцентом на централни скотом и кривљење слике испред испитиваног ока).

Од додатних дијагностичких метода, пожељно је урадити оптичку кохерентну томографију (OCT) у смислу праћења величине ексудације усамој макули. Ова метода је сензитивнија у праћењу прогресије болести од видне функционалности, јер пацијент дуже време након примене терапије не примети субјективно побољшање док се оно на OCT региструје већ након неколико дана (иако је OCT још увек само помоћна метода у дијагностици).[13]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Препоручен начин лечења је апликације анти-VEGF фактора (vascular endothelial growth factorа, или, слободно преводећи, васкуларног ендотелијалног фактора раста), интравитреално (у стакласто тело ока), под стандардним стерилним условима и у поновљеним дозама. Доза се понавља на четири или шест недеља или према потреби и клиничкој слици.

Терапија према водичу Европског удружења ретинолога

[уреди | уреди извор]

Према водичу Европског удружења ретинолога, данас се за лечење субфоеалних CNV користе искључиво и само анти-VEGF лекови који су прошли свеже испитивања, као што су:

Pegaptanib sodium (Macugen, Eyetech Pharmaceuticals, Inc-Pfizer Inc.)

Лек је одобрен за употребу 2004. године. То је аптамер са специфичним инхибицијом VEGF 165 изоформи. Безбедност и ефикасност лека су потврђени: VISION (VEFG Inhibition Study in Ocular Neovascularisation) студијом.[14]

Ranibizumab (Lucentis, Genentech, Inc-Novartis Pharma AG)

Лек је одобрен за употребу јуна 2006. године. То је мон��клонално антитело добијено фрагментацијом ланца бевацизумаба. Његова ефикасност и безебедност су потврђени: MARINA (Minimally/Classic Occult Trialod Anti-VEGF antibody ranibiyumab in the Treatment of Neovascular Age-related macular degeneration) студијом,[15] и ANCHOR (Anti-VEGF Antibody for the Treatmentof Predominantly Classic Choroidal Neovascularization inAMD ) студијом.[16]

Bevacizubam (Avastin)

Овај лек, са сличним механизмом деловања, као претходни, за нас у Србији је од посебног интереса, јер је тренутно једини лек из групе анти-VEGF фактора који се може препоручити пацијентима са влажном макулопатијом (хороидалном неоваскуларизацијом у Србији.[17] Досадашње студије показалесу да је Авастин ефикасан, безбедан а веома јефтин лек.[18][19][20][21][22][23]

Иако постоје претпоставке да је лек ретинално токсична,[23][24] има и истраживања која то оповргавају,[25][26][27] и закључују да доза бевацизумаба за интравитреалну примену до 2,5 mg није токсична за ретину.[а]

Уз ипак препоручену дозу за безбедну интравитреалну примену, која је нешто мања и износи 1—1,25 mg, потпуна стабилизација баријере постиже се 28 дана након апликације анти VEGF лека[29]. Лек се већ тестиран и код пролиферативе дијабетичке ретинопатије,[29] рубеозе ириса и макуларног едема услед оклузије централне ретиналне вене.[30][31]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ефекат лека је праћен у односу на оптички нерв,[28] и на хемато-окуларну баријеру.[29]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Karen S. Moulton, Khashayar Vakili§, David Zurakowski, Mohsin Soliman, Catherine Butterfield, Erik Sylvin, Kin-Ming Lo, Inhibition of plaque neovascularization reduces macrophage accumulation and progression of advanced atherosclerosis pp. 4736–4741, PNAS April 15, . 100  (8): [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) Приступљено 15. 1. 2014.
  2. ^ Friedman, D. S.; O'Colmain, B. J.; Muñoz, B.; Tomany, S. C.; McCarty, C.; De Jong, P. T.; Nemesure, B.; Mitchell, P.; Kempen, J.; Eye Diseases Prevalence Research Group (2004). „Prevalence of age-related macular degeneration in the United States”. Archives of Ophthalmology. 122 (4): 564—72. PMID 15078675. doi:10.1001/archopht.122.4.564. 
  3. ^ Chakravarthy U.; Soubrane G.; Bandell, F.; et al. (2006). „Evolving European guidance on the medical managment of neovascular age-related macular degeneratin”. Br J Ophthalmol. 90 (9): 1188—1196. PMC 1857411 Слободан приступ. PMID 16929063. doi:10.1136/bjo.2005.082255. .
  4. ^ White, F.; Carroll, S.; Magnet, A.; et al. (1992). „Coronary collateral development in swine after coronary arteryocclusion.”. Circ Res. 71 (6): 1490—1500. PMID 1423941. doi:10.1161/01.RES.71.6.1490. .
  5. ^ Wolf, C.; Cai, W. J.; Vosschulte, R.; et al. (1998). „Vascular remodeling and altered protein expression during growth of coronary collateral arteries.”. J Mol Cell Cardiol. 30 (11): 2291—2305. PMID 9925366. doi:10.1006/jmcc.1998.0790. 
  6. ^ Gibson, C. M.; Ryan, K.; Sparano, A.; et al. (1999). „Angiographic methods to assess human coronary angiogenesis.”. American Heart Journal. 137 (1): 169—179. PMID 9878950. doi:10.1016/S0002-8703(99)70473-4. .
  7. ^ Sasayama, S.; Fujita, M. (1992). „Recent insights into coronary collateral circulation”. Circulation. 85 (3): 1197—1204. PMID 1371432. doi:10.1161/01.CIR.85.3.1197. .
  8. ^ а б в г Seed & Walsh 2008, стр. 90
  9. ^ Ito, W.; Arras, M.; Scholz, D.; et al. (1997). „Angiogenesis but not collateral growth is associated with ischemia after femoral artery occlusion”. Am J Physiol. 273 (3 Pt 2): H1255—H1265. PMID 9321814. doi:10.1152/ajpheart.1997.273.3.H1255. .
  10. ^ Li, J.; Post, M.; Volk, R.; et al. (2000). „PR39, a peptide regulator of angiogenesis”. Nature Medicine. 6 (1): 49—55. PMID 10613823. doi:10.1038/71527. .
  11. ^ Jones, M. K.; Wang, H.; Peskar, B. M.; et al. (1999). „Inhibition of angiogenesis by nonsteroidal anti-inflammatory drugs: insight into mechanisms and implications for cancer growth and ulcer healing [see comments].”. Nature Medicine. 5 (12): 1418—1423. PMID 10581086. doi:10.1038/70995. 
  12. ^ Spaide, R.F. (2005). „Aetilogy of Late Age-Related Macular Disease”. Ур.: Holz FG, Spaide RF. Medical Retina. Springer. стр. 95—129. 
  13. ^ Rosenfeld P.J., Moshfeghi A.A and Puliafito C.A. (2005). „Optical coherence tomography findings after an intravitreal injection of bevacizumab (Avastin) for neovascular age-related macular degeneration”. Ophthalmic Surg Lasers Imaging. 36 (4): 331—35. PMID 16156152. doi:10.3928/1542-8877-20050701-14. .
  14. ^ Gragoudas, E. S.; Adamis, A. P.; Cunningham Jr, E. T.; Feinsod, M.; Guyer, D. R.; VEGF Inhibition Study in Ocular Neovascularization Clinical Trial Group (2004). „Pegaptanib for neovascular age-related macular degeneration”. New England Journal of Medicine. 351 (27): 2805—16. PMID 15625332. doi:10.1056/NEJMoa042760. 
  15. ^ Rosenfeld, P. J.; Brown, D. M.; Heier, J. S.; Boyer, D. S.; Kaiser, P. K.; Chung, C. Y.; Kim, R. Y.; MARINA Study Group (2006). „Ranibizumab for neovascular age-related macular degeneration”. New England Journal of Medicine. 355 (14): 1419—31. PMID 17021318. doi:10.1056/NEJMoa054481. .
  16. ^ Brown, D. M.; Kaiser, P. K.; Michels, M.; Soubrane, G.; Heier, J. S.; Kim, R. Y.; Sy, J. P.; Schneider, S.; ANCHOR Study Group (2006). „Ranibizumab versus verteporfirin for neovascular agerelated macular degeneration”. New England Journal of Medicine. 355 (14): 1432—44. PMID 17021319. doi:10.1056/NEJMoa062655. 
  17. ^ Rosenfeld, P. J. (2006). „Intravitreal avastin: The low cost alternative to lucentis?”. American Journal of Ophthalmology. 142 (1): 141—43. PMID 16815262. doi:10.1016/j.ajo.2006.03.036. .
  18. ^ Stone E.M. (2006). „A very effective treatment for neovascular maculardegeneration”. New England Journal of Medicine. 355 (14): 1493—95. PMID 17021326. doi:10.1056/NEJMe068191. .
  19. ^ Rich R.M.; Rosenfeld P.J.; Puliafito C.A; et al. (2006). „Short-time safetyand efficacy of intravitreal bevacizumab (Avastin) forneovascular age-realted macular degeneration”. Retina. 26 (5): 495—511. PMID 16770255. doi:10.1097/01.iae.0000225766.75009.3a. .(abstract)
  20. ^ Spaide R.F.; Laud K.; Fine H.F; et al. (2006). „Intravitreal bevacizumabtreatment of choroidal neovascularization secondary toage-related macular degeneration”. Retina. 26 (4): 383—90. PMID 16603955. doi:10.1097/01.iae.0000238561.99283.0e. (abstract)
  21. ^ Avery, R. L.; Pieramici, D. J.; Rabena, M. D.; Castellarin, A. A.; Nasir, M. A.; Giust, M. J. (2006). „Intravitreal bevacizumab (Avastin) for neovascular age-related macular degeneration”. Ophthalmology. 113 (3): 363—372.e5. PMID 16458968. doi:10.1016/j.ophtha.2005.11.019. .
  22. ^ Bashshur Z.F.; Bazarbachi A.; Schakal, A.; et al. (2006). „IntravitrealBevacizumab for the management of choroidal neovascularisationin age-related macular degeneration”. American Journalof Ophthalmology. 142 (1): 1—9. PMID 16815245. doi:10.1016/j.ajo.2006.02.037. .
  23. ^ а б Meyer C.H., Mennel S., Schmidt J.C., Kroll P. (2006). „Acute retinal pigment epithelial tear following intravitreal bevaciyumab (Avastin) injection for occult choroidal neovascularization secondary to age-related macular degeneration”. Br J Ophthalmol. 90 (9): 1207—08. PMC 1857397 Слободан приступ. PMID 16929069. doi:10.1136/bjo.2006.093732. .
  24. ^ Lim J.I. (2005). „The pros and cons of bevacizumab therapy for subfoveal choroidal neovascularisation for age-related macular degeneration”. Medscape Ophthalmology. 6 (2).  posted 12 /21/2005
  25. ^ Manzano R.P.A.; Peymen G.A.; Khan, P.; et al. (2006). „Testing intravitrealtoxicity of bevacizumab (Avastin)”. Retina. 26 (3): 257—61. PMID 16508423. doi:10.1097/00006982-200603000-00001. . (Аbstract)
  26. ^ Luthra S.; Narayanan R.; Marques L.E; et al. (2006). „Evaluation of invitro effects of bevacizumab (Avastin) on retinal pigment epithelial,neurosesory retinal and microvascular endothelialcells”. Retina. 26 (5): 512—18. PMID 16770256. doi:10.1097/01.iae.0000222547.35820.52. .
  27. ^ Spitzer M.S.,Wallenfels Thilo B., Sierra A; et al. (2006). „Antiproliferativeand cytotxic properties of bevacizumab on differentocular cells”. Br J Ophthalmol. 90 (10): 1316—21. PMC 1857456 Слободан приступ. PMID 16723358. doi:10.1136/bjo.2006.095190. .
  28. ^ Bakri S.J.; Cameron J.D.; McCannel C.A; et al. (2006). „Abscence of histologic retinal toxicity of intravitreal bevacizumab in a rabbit model”. American Journal of Ophthalmlogy. 142 (1): 162—64. PMID 16815270. doi:10.1016/j.ajo.2006.03.058. 
  29. ^ а б в Ziemssen F., Neuhann I.M., Leitritz M.; et al. (2006). „Does intravitreal injection of bevacizumab have an effect on the blood-aques barrier function”. Br J Ophthalmol. 90: 922. 
  30. ^ Grisanti S.; Biester S.; Peters, S.; et al. (2006). „Intracameral Bevacizumabfor iris rubeosis”. American Journal of Ophthalmology. 142 (1): 158—60. PMID 16815268. doi:10.1016/j.ajo.2006.02.045. .
  31. ^ Davidorf F.H.; Mouser J.G.; Derick R.J. (2006). „Rapid improvementof rubeosis iridis from a single bevacizumab (Avastin) injection”. Retina. 26 (3): 354—56. PMID 16508439. doi:10.1097/00006982-200603000-00017. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Хороидалне неоваскуларне мембране, на www.aao.org (језик: енглески)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хороидална_неоваскуларизација&oldid=28917636”