Пређи на садржај

Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.
БорилиштеЛедена дворана Бољшој
Шајба арена
Датум12—23 фебруар 2014.
Бр. учесника300
Бр. екипа12
Освајачи медаља
 Канада
2  Шведска
3  Финска
← 2010
2018 →

Олимпијски турнир у хокеју на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014. одржаним у Сочију у Русији, одржавао се у периоду од 8. до 23. фебруара 2014. године. Утакмице су се играле у две дворане, у Бољшој арени капацитета 12.000 места и у Шајба арени капацитета 7.000 седећих места. Учествовало је укупно 12 репрезентација и 300 хокејаша (максимално по 25 играча по тиму), а по пети пут у низу учешће на турниру су узели и играчи из најјаче хокејашке лиге на свету НХЛ-а. Одиграно је укупно 30 утакмица и постигнут је 141 гол, или 4,7 голова по утакмици. Утакмице је у просеку гледало 8.173 гледаоца, док је на свим мечевима забележено присуство 245.200 гледалаца.

Репрезентација Канаде са успехом је одбранила титулу освојену на домаћем терену у Ванкуверу 4 године раније. Канађани, који су са сигурних 3:0 у финалу победили репрезентацију Шведске, дошли су тако до свог укупно 9. наслова олимпијског победника у историји. На тај начин Канађани су постали тек друга репрезентација у историји мушког олимпијског хокеја која је са успехом одбранила титулу (после Совјетског Савеза који је то учинио 1988) и први тим после Игара 1984. који је турнир завршио без пораза. Међутим са свега 17 постигнутих погодака у 6 утакмица, екипа Канаде је поставила рекорд као победник са најмање постигнутих голова. Бронзану медаљу освојили су репрезентативци Финске који су у утакмици за треће место савладали селекцију Сједињених Држава са убедљивих 5:0. На олимпијском турниру дебитовала је селекција Словеније.

За најкориснијег играча турнира проглашено је десно крило репрезентације Финске Тему Селене који је у моменту одигравања утакмице за треће место имао 43 године и 234 дана чиме је постао и најстаријим освајачем олимпијске медаље у историји овог спорта. За најбољег нападача турнира проглашен је Американац Фил Кесел, најбољи одбрамбени играч је Ерик Карлсон из Шведске, док је за најбољег голмана проглашен Канађанин Кери Прајс.

Центар репрезентације Летоније Виталиј Павлов био је позитиван на допинг тесту на забрањени стимуланс метилхексанамин и аутоматски је избачен са олимпијског турнира. Швеђанин Никлас Бекстрем је накнадно ослобођен оптужби за допинг и крајем године му је уручена сребрна олимпијска медаља.

Квалификације

[уреди | уреди извор]

Квалификациони процес за учешће на Играма у Сочију одвијао се у две фазе. У првој фази која је обухватала период између Светског првенства 2009. и Светског првенства 2012. бодовали су се резултати свих селекција, а право директног учешћа на олимпијском турниру остварило је 9 најбоље пласираних селекција на ИИХФ ранг листи на дан 20. маја 2012. године.[1] Репрезентације које су на истој листи биле пласиране од 10. до 30. места бориле су се за преостале три позиције кроз додатне квалификације које су се одвијале у две фазе од 17. септембра 2012. до 10. фебруара 2013. године.

Стање на ИИХФ ранг листи на дан 20. маја 2012. године
     Пласирали се на Олимпијске игре
     Домаћин Олимпијских игара
     Нису се пласирали на Олимпијске игре
Ранк
Репрезентација СП 2012.
(100%)
СП 2011.
(75%)
СП 2010.
(50%)
ЗОИ 2010.
(50%)
СП 2009.
(25%)
Укупно
1  РУС 1200 825 580 520 300 3425
2  ФИН 1100 900 520 560 265 3345
3  ЧЕШ 1120 840 600 510 260 3330
4  ШВЕ 1040 870 560 530 280 3280
5  КАН 1060 795 510 600 290 3235
6  СВК 1160 705 450 550 235 3100
7  САД 1020 750 440 580 275 3065
8  НОР 1000 780 480 470 230 2960
9  ШВА 920 720 530 500 240 2910
10  НЕМ 900 765 550 460 210 2885
11  ЛЕТ 940 660 460 450 255 2765
12  ДАН 880 690 500 420 220 2710
13  БЛР 860 645 470 480 250 2705
14  ФРА 960 675 430 370 225 2660
15  АУТ 780 630 400 440 215 2465
16  ИТА 840 585 420 400 195 2440
17  КАЗ 820 600 410 410 200 2440
18  СЛО 800 615 390 380 190 2375
Турнир Датум Локација Квота Квалификовани
ИИХФ Ранг листа
базирана на:
Светско првенство 2009.
ЗОИ 2010.
Светско првенство 2010.
Светско првенство 2011.
Светско првенство 2012.
6. април 2009.

20. мај 2012.
9  Русија
 Финска
 Чешка
 Шведска
 Канада
 Словачка
 САД
 Норвешка
 Швајцарска
Квалификациони турнир 1 7–10. фебруар 2013. Њемачка Битигхајм-Бисинген 1  Аустрија
Квалификациони турнир 2 7–10. фебруар 2013. Летонија Рига 1  Летонија
Квалификациони турнир 3 7–10. фебруар 2013. Данска Војенс 1  Словенија
Укупно 12

Репрезентација Србије као једна од 4 најслабије рангирана тима у квалификацијама учествовала је на прелиминарном квалификационом турниру у Загребу, играном од 17. до 19. септембра 2012. године, заједно са селекцијама Мексика, Израела и Хрватске. Србија је на том турниру заузела 3. место, а у даље квалификације прошла је селекција домаћина.

Процес делегирања судија за мушки хокејашки турнир заједно су обавили Међународна хокејашка федерација и борд националне хокејашке лиге, а са подручја Северне Америке делегиране су искључиво судије из НХЛ лиге. „Правду“ на олимпијском турниру делило је укупно 14 главних и 14 линијских судија:[2][3]

Главне судије Линијске судије
Сатница хокејашког турнира на ЗОИ 2014.
Фебруар 2014. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. Укупно
ГФ ГФ ГФ ГФ ГФ Б1/4 1/4 1/2 БМ Ф 1
       Групна фаза        Б1/4 - бараж за четвртфинале        Четвртфинале        Полуфинале        Финале и меч за бронзу

Групна фаза

[уреди | уреди извор]

У групној фази такмичења све репрезентације су биле подељене у 3 групе са по 4 тима, а играло се по једнокружном бод систему у три кола. Првопласиране селекције из све три групе и најбоља другопласирана екипа обезбедиле су директан пласман у четвртфинале, док су остале екипе разигравале кроз бараж за преостала 4 места у четвртфиналу. Победа у регуларном делу утакмице вреднована је са 3 поена, победа након продужетка или пенала носила је 2, а пораз 1 бод. Пораз у регуларном делу утакмице није доносио бодове. У случају да је два или више тимова имало исти број бодова предност на табели имала је екипа која је била боља у међусобним дуелима. У случају да је и тај параметар идентичан даље је одлучивала боља гол разлика у директним огледима, затим број постигнутих голова и на крају пласман на ИИХФ ранг листи.[4]

Директан пласман у четвртфинале кроз групну фазу обезбедиле су селекције Шведске, Сједињених Држава и Канаде као победници група, и Финска као најбоља другопласирана селекција. У овој фази такмичења одиграно је укупно 18 утакмица.

Сатница је по локалном времену UTC+4.

13. фебруар 2014.
16:30
 Русија 5 : 2
(2:0, 1:2, 2:0)
 Словенија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.653
13. фебруар 2014.
16:30
 Словачка 1 : 7
(0:1, 1:6, 0:0)
 САД Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 4.119

15. фебруар 2014.
12:00
 Словачка 1 : 3
(0:0, 0:0, 1:3)
 Словенија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 7.438
15. фебруар 2014.
16:30
 САД 3:2 (пен)
(0:0, 1:1, 1:1, 0:0, 1:0)
 Русија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.678

16. фебруар 2014.
16:30
 Русија 1 : 0 (пен)
(0:0, 0:0, 0:0, 0:0, 1:0)
 Словачка Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.097
16. фебруар 2014.
16:30
 Словенија 1 : 5
(0:2, 0:2, 1:1)
 САД Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 4.892

# Репрезентација Ут П Ппр Ипр И ГД ГП ГР Бод
1.  САД 3 2 1 0 0 15 4 +11 8
2.  Русија 3 1 1 1 0 8 5 +3 6
3.  Словенија 3 1 0 0 2 6 11 −5 3
4.  Словачка 3 0 0 1 2 2 11 −9 1
13. фебруар 2014.
12:00
 Финска 8 : 4
(4:2, 2:0, 2:2)
 Аустрија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 5.664
13. фебруар 2014.
21:00
 Канада 3 : 1
(0:0, 2:0, 1:1)
 Норвешка Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 10.261

14. фебруар 2014.
21:00
 Канада 6 : 0
(2:0, 4:0, 0:0)
 Аустрија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 8.969
14. фебруар 2014.
21:00
 Норвешка 1 : 6
(0:3, 0:2, 1:1)
 Финска Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 3.018

16. фебруар 2014.
12:00
 Аустрија 3:1
(2:0, 0:1, 1:0)
 Норвешка Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 6.882
16. фебруар 2014.
21:00
 Финска 1 : 2 (пр)
(0:1, 1:0, 0:0, 0:1)
 Канада Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.263

# Репрезентација Ут П Ппр Ипр И ГД ГП ГР Бод
1.  Канада 3 2 1 0 0 11 2 +9 8
2.  Финска 3 2 0 1 0 15 7 +8 7
3.  Аустрија 3 1 0 0 2 7 15 −8 3
4.  Норвешка 3 0 0 0 3 3 12 −10 0
12. фебруар 2014.
21:00
 Чешка 2 : 4
(0:2, 2:2, 0:0)
 Шведска Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.419
12. фебруар 2014.
21:00
 Летонија 0 : 1
(0:0, 0:0, 0:1)
 Швајцарска Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 5.116

14. фебруар 2014.
12:00
 Чешка 4 : 2
(2:1, 2:1, 0:0)
 Летонија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 5.831
14. фебруар 2014.
16:30
 Шведска 1 : 0
(0:0, 0:0, 1:0)
 Швајцарска Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 7.968

15. фебруар 2014.
21:00
 Швајцарска 1 : 0
(0:0, 1:0, 0:0)
 Чешка Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 10.253
15. фебруар 2014.
21:00
 Шведска 5 : 3
(1:1, 3:1, 1:1)
 Летонија Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 3.709

# Репрезентација Ут П Ппр Ипр И ГД ГП ГР Бод
1.  Шведска 3 3 0 0 0 10 5 +5 9
2.  Швајцарска 3 2 0 0 1 2 1 +1 6
3.  Чешка 3 1 0 0 2 6 7 −1 3
4.  Летонија 3 0 0 0 3 5 10 −5 0

Укупна табела након групне фазе

[уреди | уреди извор]
Пласман у четвртфинале
Пласман у бараж за 1/4 финале
Позиција Репрезентација Група Позиција у групи Бодови Гол разлика Постигнути голови ИИХФ рејтинг
 ШВЕ Ц 1 9 +5 10 1
 САД A 1 8 +11 15 6
 КАН Б 1 8 +9 11 5
 ФИН Б 2 7 +8 15 2
 РУС A 2 6 +3 8 3
 ШВА Ц 2 6 +1 2 7
 ЧЕШ Ц 3 3 −1 6 4
 СЛО A 3 3 −5 6 17
 АУТ Б 3 3 −8 7 15
10Д  СВК A 4 1 −9 2 8
11Д  ЛЕТ Ц 4 0 −5 5 11
12Д  НОР Б 4 0 −9 3 9

Елиминациона рунда

[уреди | уреди извор]

Елиминациони део такмичења одвијао се у четири фазе. Репрезентације које нису избориле директан пласман у четвртфинале кроз групну фазу, њих укупно 8 учествовало је у баражу, Победници баража наставили су такмичење даље у четвртфиналу, док су поражене екипе завршиле своје учешће на олимпијском турниру.

  Бараж Четвртфинале Полуфинале Утакмица за злато
                                     
        
  1D   Шведска 5  
    E4   Словенија 0  
  Словенија 4
  Аустрија 0  
  Ф1   Шведска 2  
  Ф4   Финска 1  
        
        
    Финска 3
    E1   Русија 1  
  Русија 4
12Д   Норвешка 0  
    Шведска 0
    Канада 3
        
        
    Канада 2 Утакмица за бронзу
    E2   Летонија 1  
  Швајцарска 1   Финска 5
11Д   Летонија 3     САД 0
  Ф3   Канада 1
  Ф2   САД 0  
        
        
    САД 5
    E3   Чешка 2  
  Чешка 5
10Д   Словачка 3  

Бараж за четвртфинале

[уреди | уреди извор]

У баражу за четвртфинале су учествовале екипе које су у збирној табели биле пласиране од 5. до 12. места. Парови баража одређени су на основу пласмана, односно петопласирани са последњим, шестопласирани са 11. и тако редом. Победници баража такмичење су наставили у четвртфиналу, док су поражене екипе завршиле учешће на турниру, а њихов коначни пласман одређен је на основу укупног учинка.

18. фебруар 2014.
12:00
 Словенија 4 : 0
(2:0, 1:0, 1:0)
 Аустрија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 6.821
18. фебруар 2014.
16:30
 Русија 4 : 0
(0:0, 2:0, 2:0)
 Норвешка Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.423
18. фебруар 2014.
21:00
 Швајцарска 1 : 3
(0:2, 1:0, 0:1)
 Летонија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 7.912
18. фебруар 2014.
12:00
 Чешка 5 : 3
(3:0, 1:1, 1:2)
 Словачка Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 3.628

Четвртфинале

[уреди | уреди извор]

Директан пласман у четвртфинале обезбедиле су четири најбоље селекције из групне фазе и оне су играле против једног од победника баража. Екипе које су поражене у овој фази такмичења пласиране су на позиције од 5. до 8. места на основу укупних резултата. Највеће изненађење четврфинала био је пораз селекције домаћина Русије који је важио за једног од фаворита турнира.

19. фебруар 2014.
12:00
 Шведска 5 : 0
(1:0, 0:0, 4:0)
 Словенија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 7.325
19. фебруар 2014.
16:30
 Финска 3 : 1
(2:1, 1:0, 0:0)
 Русија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.654
19. фебруар 2014.
21:00
 Канада 2 : 1
(1:1, 0:0, 1:0)
 Летонија Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 9.825
19. фебруар 2014.
12:00
 САД 5 : 2
(3:1, 1:0, 1:1)
 Чешка Шајба арена, Сочи
Посетилаца: 4.606

Полуфинале

[уреди | уреди извор]
21. фебруар 2014.
16:00
 Шведска 2 : 1
(0:0, 2:1, 0:0)
 Финска Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 9.476
21. фебруар 2014.
21:00
 САД 0 : 1
(0:0, 0:1, 0:0)
 Канада Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.172

Утакмица за бронзану медаљу

[уреди | уреди извор]

Утакмицу за бронзану медаљу која је одиграна 22. фебруара обележили су убедљива и сигурна победа репрезентације Финске и капитен победничког тима Тему Селене који је, поред тога што је постао најстарији освајач олимпијске медаље у хокеју у историји (43 године), оборио рекорд у броју постигнутих поена на олимпијским турнирима (укупно 43 поена на 5 учешћа).[5]

Након што је прва трећина завршена без погодака, у другом минуту наставка у размаку од само 11 секунди Тему Селене и Јуси Јокинен доносе свом тиму великих 2:0. Финци су у наставку постигли још три гола (стрелци су били Хијетанен, Селене и Мете) и на убедљив начин осигурали нову олимпијску медаљу, укупно пета на последњих 6 олимпијских игара. Голман победничке екипе Тука Раск истакао се са укупно 27 одбрана.

22. фебруар 2014.
19:00
 САД 0 : 5
(0:0, 0:2, 0:3)
 Финска Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 9.052

Утакмица за златну медаљу

[уреди | уреди извор]

Велико финале мушког хокејашког турнира одиграно је 23. фебруара у Бољшој арени пред нешто више од 11.000 гледалаца. Главне судије су били Американац Бред Мајер и Канађанин Кели Сатерленд.

Канадски тим је до финала стигао захваљујући својој „челичној одбрани“ која је на претходних 5 утакмица примила само 3 гола, док је на другој страни била репрезентација Шведске која је до финала стигла такође без пораза.

Први погодак на утакмици постигао је центар канадске репрезентације Џонатан Тејвз у 13. минуту, уједно био је то и једини погодак у првој трећини. Канадска одбрана која је и у овој утакмици била непремостива препрека за противничке нападаче оставила је играче Шведске на свега 24 шута, а на утакмици се посебно истакао канадски голман Кери Прајс.[6] Предност Канађана удвостручио је капитен Сидни Крозби који је у 36. минуту успео да обиђе голмана Лундквиста и погоди за 2:0. Био је то тек први погодак канадског капитена на овом олимпијском турниру, али и други гол у финалима олимпијских игара након што је у финалу Игара у Ванкуверу постигао одлучујући погодак против селекције Сједињених Држава. Коначан резултат утакмице Канада – Шведска 3:0 поставио је Крис Куниц на 11 минута пре краја трећег периода. Занимљиво је да су свој тројици стрелаца у овој утакмици то уједно били и први голови на целом олимпијском турниру.[7][8]

Канада је на тај начин успешно одбранила титулу олимпијског победника и освојила своје укупно 9. олимпијско злато у мушком хокеју. Уједно био је то и први пут још након 1928. да је Канада турнир завршила без изгубљене утакмице.[8] Директор канадске репрезентације Стив Ајзерман означио је одбрамбени део свог тима као најбољу дефанзивну формацију у историји канадског репрезентативног хокеја.[9]

Директан пренос финалне утакмице у Канади је пратило преко 15 милиона људи, што је готово половина укупне популације земље.[10]

23. фебруар 2014.
16:00
 Шведска 0 : 3
(0:1, 0:1, 0:1)
 Канада Ледена дворана Бољшој, Сочи
Посетилаца: 11.076

Коначни пласман и признања

[уреди | уреди извор]
 


Победник ЗОИ 2014. у хокеју на леду
Канада
Канада
Девета титула

Појединачне награде

[уреди | уреди извор]

Најбољи играчи по избору организационог одбора:[11]


Идеална постава првенства по избору новинара:

Коначан пласман

[уреди | уреди извор]

Коначни пламан репрезентација:[12]

Место Репрезентација
 Канада
 Шведска
 Финска
4.  САД
5.  Русија
6.  Чешка
7.  Словенија
8.  Летонија
9.  Швајцарска
10.  Аустрија
11.  Словачка
12.  Норвешка

Појединачна статистика

[уреди | уреди извор]

Играчи са највише освојених поена

[уреди | уреди извор]

Списак 10 најуспешнијих играча по броју освојених поена (збир голова и асистенција):[13]

Позиција Играч У Г A П Кмин +/−
1. Сједињене Америчке Државе Фил Кесел 6 5 3 8 4 +6
2. Шведска Ерик Карлсон 6 4 4 8 0 +5
3. Финска Микаел Гранлунд 6 3 4 7 4 +3
4. Сједињене Америчке Државе Џејмс ван Римсдајк 6 1 6 7 2 +7
5. Аустрија Михаел Грабнер 4 5 1 6 0 −2
6. Канада Дру Даути 6 4 2 6 0 +4
7. Финска Тему Селене 6 4 2 6 4 +3
8. Русија Александар Радулов 5 3 3 6 4 +4
9. Канада Шеј Вебер 6 3 3 6 0 +5
10. Русија Павел Дацјук 5 2 4 6 0 +3

Само три играча су успела да на једној утакмици остваре „хет-трик“ учинак (три гола), и то Михаел Грабнер (АУТ), Фил Кесел (САД) и Џеф Картер (КАН).

Најбољи голмани

[уреди | уреди извор]

У статистику за најбоље голмане улазе они голмани који су одиграли најмање 40% од укупног броја минута свог тима, а рангирање је извршено на основу процентуалне успешности у одбранама:[14]

Позиција Голман Минути ПГ ППГ О% Одбране БПГ
1. Канада Кери Прајс 302:32 3 0,59 97,2 103 2
2. Швајцарска Јонас Хилер 179:09 2 0,67 97,1 66 2
3. Русија Сергеј Бобровски 157:12 3 1,15 95,2 60 1
4. Аустрија Матијас Ланге 139:38 4 1,72 95,2 80 0
5. Летонија Едгарс Масалскис 179:52 6 2,00 94,6 105 0

Састави освајача медаља

[уреди | уреди извор]
Злато Сребро Бронза
Освајачи
медаља
 Канада
Џејми Бен
Патрис Бержерон
Џеј Боумистер
Џеф Картер
Сидни Крозби
Дру Даути
Мет Душен
Рајан Гецлаф
Ден Хемјус
Данкан Кит
Крис Куниц
Роберто Луонго
Патрик Марло
Рик Неш
Кори Пери
Алекс Пјетранџело
Кери Прајс
Патрик Шарп
Мајк Смит
Мартен Сен-Луј
Пернел Карл Субан
Џон Таварес
Џонатан Тејвс
Марк Едуард Влашић
Ши Вебер
 Шведска
Данијел Алфредсон
Никлас Бекстрем
Патрик Берглунд
Александар Едлер
Оливер Екман-Ларсон
Јонас Енрот
Јими Ериксон
Јонатан Ериксон
Луи Ерискон
Јонас Густавсон
Карл Хагелин
Никлас Јалмарсон
Маркус Јохансон
Ерик Карлсон
Никлас Кронвал
Маркус Кригер
Габријел Ландеског
Хенрик Лундквист
Густав Никвист
Џони Одуја
Данијел Седин
Јакоб Силфверберг
Александар Стин
Хенрик Талиндер
Хенрик Зетерберг
 Финска
Јухамати Алтонен
Александар Барков
Микаел Гранлунд
Јусо Хијетанен
Јарко Имонен
Јуси Јокинен
Оли Јокинен
Лео Комаров
Сами Леписте
Петри Контиола
Лаури Корпикоски
Ласе Куконен
Јори Лехтере
Кари Лехтонен
Оли Мете
Анти Ниеми
Анти Пилстрем
Тука Раск
Туомо Руту
Сакари Сулминен
Сами Сало
Тему Селене
Кимо Тимонен
Оси Вененен
Сами Ватанен

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „2014 Olympic Winter Games”. IIHF.com. Приступљено 1. 6. 2013. 
  2. ^ „Sochi officials named” (на језику: енглески). iihf.com. 2013-12-02. Архивирано из оригинала 05. 02. 2014. г. Приступљено 04. 02. 2015. 
  3. ^ „Game Officials Assignment” (PDF) (на језику: енглески). iihf.com. 
  4. ^ „Tournament Format”. IIHF.com. Архивирано из оригинала 11. 02. 2014. г. Приступљено 29. 01. 2014. 
  5. ^ Record-breaker Selänne bows out with a double to help Finland power their way to ice hockey bronze
  6. ^ „Canada wins second straight Olympic gold, dominating Sochi tournament”. Yahoo Sports. Приступљено 24. 02. 2014. 
  7. ^ „Box score”. ESPN.com. Приступљено 24. 02. 2014. 
  8. ^ а б „Canada's National Teams win gold medals at 2014 Olympic Winter Game”. 
  9. ^ „Canada shuts out Sweden to defend gold medal”. ESPN. Приступљено 24. 02. 2014. 
  10. ^ The Globe and Mail More than 15 million Canadians watched gold medal hockey win over Sweden. Published Monday, Feb. 24 2014, 9:52 PM EST
  11. ^ http://stats.iihf.com/Hydra/388/IHM400000_85I_1_0.pdf
  12. ^ http://stats.iihf.com/Hydra/388/IHM400100_76B_9_0.pdf
  13. ^ „Scoring Leaders” (PDF). International Ice Hockey Federation. Приступљено 23. 02. 2014. 
  14. ^ „Goalkeepers” (PDF). International Ice Hockey Federation. Приступљено 23. 02. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]