Пређи на садржај

Фундопликација

С Википедије, слободне енциклопедије
Фундопликација
Фундопликација којом се део желуца омота око једњака
СинонимиLaparoscopic fundoplication
ICD-9-CM44.66, 44.67

Фундопликација или Нисенова фундопликација је техника у области антирефлуксне хирургије којом се део желуца омотава око једњака и на тај начин се спречава рефлукс или враћање желудачног садржаја у једњак.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Др Рудолф Нисен (1896–1981) био је први хирург који је употребио ову процедуру 1955. године. Након тога он је објавио резултате два случаја у швајцарском медицинском недељнику „Свисс Медицал Веекли” 1956. године. Потом је 1961. објавио је детаљнију студију о поступаку. У овој студији Нисен је првобитно ову операцију назвао гастропликација. Након што је метода стакла популарност 1970-их носи епоним Нисенова фундопликација.

Метода

[уреди | уреди извор]
Шематизовани приказ Нисенове фундопликације

Ова операција се састоји од потпуног захватања дисталног једњака од 360º фундусом желуца, како би се формирао анти-рефлуксни вентил. Приступ, који се изводи абдоминално (лапароскопски или лапаротомски), једна је од најчешће коришћених техника за спречавање враћања желудачног садржаја у једњак.

Приступне тачке за лапаротомију (лево) и лапароскопску методу (десно)

Процедура п��чиње дисекцијом уз малу кривину желуца отварањем гастрохепатичног лигамента. Потом се пресецањем френоезофагеалног лигамента прилази десном крусу дијафрагме. Дисекција се наставља ка левом крусу све до нивоа док даљу дисекцију не ограничава фундус желуца. Потом се врши периезофагеална дисекција у дисталном медијастинуму напред и латерално у циљу обезбеђивања адекватне дужине једњака.

Последњи вагусни нерв се може оставити уз једњак или испрепарисати у доњем медијастину да би се направио простор између једњака и вагусног нерва за касније провлачење фундопликације.

Дисекција фундуса и велике кривине желуца се врши пресецањем аа. гастрица бревес и задња припоја желуца. Потпуном мобилизацијом фундуса прилази се бази левог круса и задњој декусацији, те се потом може комплетирати задња медијастинална дисекција и припремити поље за извођење крурорафије.

Сужавање дијафрагмалног отвора изводи се са 3 до 5 појединачних шавова који су пласирани на 10 мм један од другог нивоа задње декусације па навише, уз стварање адекватне ширине хијатуса након шава.

У циљу обезбеђивања правилних функција фундопликације и спречавања увртања са последичним отежањем гутањем неопходно је правилно поставити геометрију фундопликације. Да би се то постигло фундус желуца нсе повлачи тако да задњи зид фундуса представља унутрашњи зид фундопликације, а спољни део фундопликације чини предњи зид фундуса.

Индикације

[уреди | уреди извор]

Најчешћа индикација за фундопликацију су:

  • Пацијенти са ГЕРБ који нису успели да променом начина живота и медицинским лечењем добије резултате.[2]
  • Пацијенти који имају симптоме рефлукса или који су имали неконтролисане симптоме рефлукса дуже од 5 година.[3]
  • Пацијенти са компликацијеама које настају због дуготрајног ГЕРБ-а, као што су тешки езофагитис, формирање стриктура и развој чира, што се све може видети на ендоскопији.
  • Респираторни симптоми и симптоми горњих дисајних путева као што су кашаљ, астма, промуклост су такође индикације за хируршку интервенцију. [4]
  • У педијатријској популацији, бебе које не успевају или имају неадекватан пораст телесне тежине упркос терапији инхибиторима протонске пумпе (ППИ) такође могу имати користи од фундопликације.[5]

Присуство Баретовог једњака није индикација, јер је корист фундопликације у спречавању прогресије у аденокарцином контроверзна.[3]

Компликације

[уреди | уреди извор]

Компликације укључују:[6]

  • „синдром надимања гасом“,
  • прекомерне ожиљке,
  • повреду вагусног нерва,

Фундопликација се такође може поништити током времена у око 5-10% случајева, што доводи до понављања симптома. Ако симптоми захтевају поновну операцију, хирург може користити Марлек или други облик вештачке мреже да ојача везу.[7]

Могућ је и постоперативни илеус, који је уобичајен након операције абдомена.

Код „синдрома надимања гаса“, фундопликација може да промени механичку способност желуца да елиминише прогутани ваздух подригивањем, што доводи до акумулације гаса у желуцу или танком цреву. Подаци варирају, али одређени степен надимања гаса се може јавити код чак 41% пацијената.[8] Синдром надимања гаса обично се самоограничава у року од 2 до 4 недеље, али у неким случајевима може да потраје. Ако се постоперативни синдром надимања гаса не повуче временом, можда ће бити неопходна ограничења у исхрани, саветовање у вези са аерофагијом, лековима и корекцијом – било ендоскопском балон дилатацијом или поновљеном операцијом за ревизију тоталне фундопликације у делимичну фундопликацију.[8]

Акутна дисфагија или краткотрајни проблеми са гутањем су симптом који ће већина пацијената имати након фундопликације. Пацијенти који имају дисфагију пре операције имају већу вероватноћу да ће имати дисфагију после операције.[9] Симптоми дисфагије ће често нестати сами од себе у року од неколико месеци. Краткорочна дисфагија се контролише модификовањем исхране да би се укључила храна која се лакше прогута, као што су течности и мекана храна.[10] Дисфагија која траје дуже од 3 месеца биће потребна даља евалуација, обично испитивањем гутања баријума, манометријом једњака или ендоскопијом.[11] Структурне промене као што су померање омотача, хернија, развој стенозе или стриктуре могу довести до упорне дисфагије.[10] Претходно недијагностикована ахалазија или омотач који је превише чврст може такође довести до упорне дисфагије.[10] У зависности од етиологије упорне дисфагије, може бити неопходно испитивање, ендоскопска дилатација или хируршка ревизија.[12]

Повраћање је понекад немогуће или, ако није, веома болно након фундопликације, при чему се вероватноћа ове компликације обично смањује у месецима након операције. У неким случајевима, сврха ове операције је исправљање прекомерног повраћања. У почетку, повраћање је немогуће; међутим, мале количине повраћања се могу произвести након што се омотач слегне током времена, а у екстремним случајевима као што је тровање алкохолом или тровање храном, пацијент може слободно да повраћа уз одређену количину бола.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „MEDIK - fundoplikacija”. Medik (на језику: српски). Приступљено 2025-01-12. 
  2. ^ Frazzoni, Marzio (2014). „Laparoscopic fundoplication for gastroesophageal reflux disease”. World Journal of Gastroenterology (на језику: енглески). 20 (39): 14272. ISSN 1007-9327. doi:10.3748/wjg.v20.i39.14272. 
  3. ^ а б Wykypiel, H.; Wetscher, G. J.; Klingler, P.; Glaser, K. (2005). „The Nissen fundoplication: indication, technical aspects and postoperative outcome”. Langenbeck's Archives of Surgery (на језику: енглески). 390 (6): 495—502. ISSN 1435-2443. doi:10.1007/s00423-004-0494-7. 
  4. ^ Patti, Marco G. (2016-01-01). „An Evidence-Based Approach to the Treatment of Gastroesophageal Reflux Disease”. JAMA Surgery (на језику: енглески). 151 (1): 73. ISSN 2168-6254. doi:10.1001/jamasurg.2015.4233. 
  5. ^ Slater, Bethany J.; Rothenberg, Steven S. (2017). „Fundoplication”. Clinics in Perinatology (на језику: енглески). 44 (4): 795—803. doi:10.1016/j.clp.2017.08.009. 
  6. ^ а б Waring JP (1999). „Postfundoplication complications. Prevention and management”. Gastroenterol. Clin. North Am. 28 (4): 1007—19, viii—ix. PMID 10695014. doi:10.1016/S0889-8553(05)70102-3. 
  7. ^ Curet MJ, Josloff RK, Schoeb O, Zucker KA; Josloff; Schoeb; Zucker (1999). „Laparoscopic reoperation for failed antireflux procedures”. Archives of Surgery. 134 (5): 559—63. PMID 10323431. doi:10.1001/archsurg.134.5.559 Слободан приступ. 
  8. ^ а б Booth, M.I. (2003). „Treatments: What Is the Current Rate of Gas-Bloat Syndrome Following Open and Laparoscopic Antireflux Surgery?”. Ур.: Giuli, R.; Siewert, J.R; Couturier, D.; Scarpignato, C. Barrett's Esophagus. 6. OESO, UNESCO. 
  9. ^ Herron, D. M.; Swanström, L. L.; Ramzi, N.; Hansen, P. D. (децембар 1999). „Factors predictive of dysphagia after laparoscopic Nissen fundoplication”. Surgical Endoscopy (на језику: енглески). 13 (12): 1180—1183. ISSN 0930-2794. PMID 10594261. S2CID 20831084. doi:10.1007/PL00009616. 
  10. ^ а б в Wo, J. M.; Trus, T. L.; Richardson, W. S.; Hunter, J. G.; Branum, G. D.; Mauren, S. J.; Waring, J. P. (новембар 1996). „Evaluation and management of postfundoplication dysphagia”. The American Journal of Gastroenterology. 91 (11): 2318—2322. ISSN 0002-9270. PMID 8931410. 
  11. ^ Richter, Joel E. (2013). „Gastroesophageal Reflux Disease Treatment: Side Effects and Complications of Fundoplication”. Clinical Gastroenterology and Hepatology (на језику: енглески). 11 (5): 465—471. doi:10.1016/j.cgh.2012.12.006. 
  12. ^ Spechler, Stuart Jon (2004). „The Management of Patients Who Have “Failed” Antireflux Surgery”. American Journal of Gastroenterology. 99 (3): 552—561. ISSN 0002-9270. doi:10.1111/j.1572-0241.2004.04081.x. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фундопликација&oldid=28974898”