Фрушкогорски манастири

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.^{[тражи се извор]}

Пошто су настајали у периодима великих сеоба српског народа ови бројни манастири су били темељ духовног и политичког живота. Манастири који су грађени у 16. веку већином су рађени у моравском стилу средњовековне Србије, док су они који су грађени касније представљали комбинацију традиционалне архитектуре и барокног модела западноевропске архитектуре.^[1]

Манастири Српске православне цркве

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова.^[2] Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљају занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.