Финале Купа европских шампиона 1958.
Изглед
Догађај | Куп европских шампиона 1957/58. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Након продужетака | |||||||
Датум | 28. мај 1958. | ||||||
Стадион | Хејсел, Брисел | ||||||
Судија | Албер Алстин | ||||||
Посећеност | 67.000 | ||||||
Финале Купа европских шампиона 1958. је било треће финале овог такмичења. Одржано је 28. маја 1958. на стадиону Хејсел у Бриселу између браниоца титуле Реал Мадрида и Милана. Након 2:2 у регуларном току меча, одиграни су продужеци, где је Реал голом Франсиска Хента у 107. минуту дошао до треће титуле у низу.
Претходни наступи у финалима
[уреди | уреди извор]Реал Мадрид и Милан су се претходно сусрели у полуфиналу у сезони 1955/56, када их је Реал у две утакмице избацио укупним резултатом 5:4.
Клуб | Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године) |
---|---|
Реал Мадрид | 2 (1956, 1957) |
Милан | Нема (најбољи пласман: полуфинале 1955/56.) |
Пут до финала
[уреди | уреди извор]Лева страна резултата увек наводи Реал Мадрид, односно Милан, "A" означава да су Реал или Милан играли на гостујућем терену, док "H" означава домаћи терен. На пример 2-5 (А) у колони за Милан означава да је Милан у гостима изгубио са 2:5.
Реал Мадрид | Round | Милан | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Противник | Укупни резултат | 1. утакмица | 2. утакмица | Противник | Укупни резултат. | 1. утакмица | 2. утакмица | |
- | Квалификације | Рапид Беч | 6–6 (Трећа утакмица: 4–2) |
4–1 (H) | 2–5 (A) | |||
Ројал Антверпен | 8–1 | 2–1 (A) | 6–0 (H) | Осмина финала | Ренџерс | 6–1 | 4–1 (A) | 2–0 (H) |
Севиља | 10–2 | 8–0 (H) | 2–2 (A) | Четвртина финала | Борусија Дортмунд | 5–2 | 1–1 (A) | 4–1 (H) |
Вашаш | 4–2 | 4–0 (H) | 0–2 (A) | Полуфинале | Манчестер јунајтед | 5–2 | 1–2 (A) | 4–0 (H) |
Детаљи са утакмице
[уреди | уреди извор]Реал Мадрид | 3–2 (п. с. н.) | Милан |
---|---|---|
Ди Стефано 74’ Ријал 79’ Хенто 107’ |
Извештај | Скијафино 59’ Грило 77’ |
Реал Мадрид
|
Милан
|
|
|
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021.
- ^ „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021.
- ^ Brian Glanville (15. новембар 2002). „Juan Schiaffino”. theguardian.com. The Guardian. Приступљено 12. јун 2021.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958, пет месеци након што је овај меч одигран.[1]
- ^ Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.[1][2]
- ^ Иако је познатији по наступима за репрезентацију Уругваја, Скијафино је наступао за Италију 4 пута почевши од 1954, након окончања Светског првенства 1954.[3]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]