Устав Републике Хрватске (сценариј)
Устав Републике Хрватске | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Аутор | Анте Томић, Рајко Грлић |
Дизајнер корица | Олга Грлић |
Земља | Хрватска |
Језик | хрватски |
Издавање | |
Издавач | Космос |
Датум | 2016 |
Устав Републике Хрватске: љубавна прича о мржњи је сценариј аутора Анте Томића и Рајка Грлића објављен 2016. године по коме је снимљен и комични—драма филм исте године.[1]
О ауторима
[уреди | уреди извор]- Рајко Грлић је рођен у Загребу, 2. септембар 1947. године. Хрватски је режисер, продуцент, сценариста, писац и професор. Режију играног филма магистрирао 1971. на ФАМУ у Прагу.[2]
- Анте Томић је хрватски књижевник рођен у Сплиту 1970. године. Студије филозофије и социологије завршио је на Филозофском факултету у Задру. Објавио је романе: Што је мушкарац без бркова (2000), Ништа нас не смије изненадити (2003), Љубав, струја, вода, телефон (2005), Грађанин покорни (2006), Чудо у Поскоковој Драги (2009), Пуноглавци (2011) и Величанствени Поскокови (2015); збирке прича: Заборавио сам гдје сам паркирао (1997), Велики шопинг (2004) и Погледај што је мачка донијела (2019); збирку драма: Кровна удруга и друге драме (2005); публицистичка дела: Смотра фолклора (2001), Класа оптимист (2004); Дечко који обећава (2009) и Нисам паметан (2010).[3]
О књизи
[уреди | уреди извор]Устав Републике Хрватске је прича која је инспирисана стварним догађањима. Прича је о нетрпељивостима, мржњи и предрасудама према различитостима.[4]
Јунаци књиге Устав Републике Хрватске живе у истој стамбеној згради у центру Загреба и разликују се по друштвеном статусу, сексуалној орјентацији, религији и политичком опредељењу.
У књизи има доста хумора, али је то ипак драма која сецира хрватско друштво, укорењене предрасуде и раскорак између њих и стварности.[5]
Радња
[уреди | уреди извор]Радња почиње тако што се дама, Катарина, у вечерњој тоалети спрема за излазак. На улици успева да умакне хулиганима и склања се у оближњи бар. Катарина је по дану Вјекослав Краљ професор историје у гимназији. Живи са оцем, некадашњим симпатизером усташа, и који је на самрти. Вјекослав/Катарина током једног изласка добија батине од хулигана и у болници га препознаје медицинска сестра Маја која живи у истој згради. Маја му нуди помоћ, чак и око оца који лежи не��окретан у постељи, али му тражи контра-услугу. Вјекослав треба да помогне њеном мужу Анти да научи Устав за испит који му је потребан да би задржао посао у полицији. Међутим, ту настаје проблем. Анте и Вјекослав су различити у сваком погледу. Маја је једина спона између њих. [5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Томић, Анте; Грлић, Рајко (2017). Устав Републике Хрватске. Београд; Подгорица: Космос; Нова књига. стр. корице. ISBN 978-86-6369-152-0.
- ^ „Rajko Grlić”. knjizara.com. Приступљено 16. 9. 2021.
- ^ „Ante Tomić”. laguna. Приступљено 16. 9. 2021.
- ^ „USTAV REPUBLIKE HRVATSKE Ljubavna priča o mržnji”. knjizare-vulkan. Приступљено 16. 9. 2021.
- ^ а б „USTAV REPUBLIKE HRVATSKE: Kako je moguće biti i žestoki Hrvat i homoseksualac”. lupiga.com. Приступљено 16. 9. 2021.