Турчевић Поље
Турчевић Поље | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
Град | Грубишно Поље |
Област | Билогора |
Становништво | |
— 2011. | 44 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 42′ 14″ С; 17° 19′ 53″ И / 45.7038828° С; 17.3313313° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 197 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 43504 Иваново Село |
Позивни број | +385 43 |
Турчевић Поље је насељено мјесто града Грубишног Поља, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Почетком 20. века место Турчевић Поље је било село - православна парохија којој је припадало као ��илијала село Јасенаш.
Политичка општина се налазила у месту Иваново Село, као и пошта, а црквена је била у месту. Број домова у месту је тада износио 314, од којих су њих 199 били српски. Од укупног броја становника - 2002, на православне Србе отпада 1589 душа или 79%.
Председник и перовођа црквене општине 1905. године био је парох поп Никола Чопорда, рођен 1848. године у Брезовљанима.[1] Црквени тутори су у то време: Јово Матијевић, Којо Милановић, Дане Цвикић и Митар Јефтинија. Православна парохија је 5. класе, има земљишну парохијску сесију и српско православно гробље. Православни храм је посвећен Св. архиђакону Стефану. Црквена матрикуле су заведене 1819. године. Нова православна црква у месту је почела да се гради маја 1931. године.[2]
Учитељ Никола Шумоња је 1887. године именован за привременог учитеља у месној школи.[3] Учитељи се често мењају, тражећи погоднију средину за рад. Основна школа је 1905. године комунална, има једно здање. Учитељ Негован Поповић је учио 80 ђака у редовној настави и још 15 у пофторној. Године 1910. месни учитељ је био Пајо Пишчевић, тада претплатник загребачког политичког листа "Српско коло".[4]
Географија
[уреди | уреди извор]Турчевић Поље се налази око 17 км источно од Грубишног Поља.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2011. године, насеље Турчевић Поље је имало 44 становника.[5]
Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 90 | 145 | 277 | 357 |
Хрвати | 52 | 69 | 86 | 77 |
Југословени | 4 | 17 | ||
остали и непознато | 12 | 12 | 23 | 82 |
Укупно | 158 | 243 | 386 | 516 |
Демографија[6] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 516 | |
1971. | 386 | |
1981. | 243 | |
1991. | 158 | |
2001. | 71 | |
2011. | 44 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
- ^ "Време", Београд 15. мај 1931.
- ^ "Школски лист", Сомор 1887.
- ^ "Српско коло", Загреб 1910.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.