Стевка Козић Прерадовић

Стевка Козић Прерадовић (Горњи Карајзовци, 1945 — Бања Лука, 3. март 2023) била је српска пјесникиња.

Стевка Козић-Прерадовић је рођена 1945. године у Горњим Карајзовцима, Лијевче поље код Бањалуке. Пише поезију, прозу и драмске текстове за дјецу и одрасле. Почела је писати као средњошколка и до сада је објавила велики број наслова поезије и прозе за одрасле и дјецу. Заступљена је у школској лектири, те у антологијама поезије и прозе домаћих и страних аутора. Превођена је на 14 језика.

Преминула је 2023. године у Бањојлуци.^[1]

• Прамен стрела (поезија), 1973.
• Везена јабука (поезија), 1978.
• LA CENA DEL RE (поезија), 1982.
• Све је земља (поезија), 1984.
• Пад Наполеона (приче), 1985.
• Додир душе (поезија), 1986.
• Луч времена (поезија), 1991.
• Пут за Ису (поезија), 1994.
• Кип свјетлости (сонетни вијенац), 1997.
• Пјесме/Poemoj (више издања), 1997, 2000.
• Била сам љубичица (хаику), 1998. у помен Десанки,
• Жива брава (изабране пјесме), 2000.
• На небо касним (родољубива поезија), 2000.
• Знакови с' неба (приче), 2001.
• GRANUM SALIS/Зрно соли, 2003.
• Између двије невјере/INTER DU MALFIDO (поезија), 2003.
• Паметна планета (поезија за дјецу), 2005.
• Сњежне крпице (хаику), 2006.
• Безвремен цвијет (хаику Кочићу), 2006.
• Сунчева лектира (поезија за дјецу), 2008.
• Бисерни дворац (приче за дјецу), 2008.
• Вијек љубави (позија), 2008.
• Вијек љубави/SIECLE D'AMUR (поезија), 2009.
• Музика воде (хаику), 2011.
• ŽENA-PTAK/Жена-птица (поезија),2013.
• Два неба (поезија), 2013.

Добитник је домаћих и међународних награда. Учествовала је на Фестивалу поезије Гласови медитерана у Лодеви, у Француској.^[2]

• Лијевче поље
• Босна и Херцеговина