Станислав Сондермајер

Станислав Сондермајер
Станислав Сондермајер
	Станислав Сондермајер
Датум рођења	5. септембар 1898.
Место рођења	Београд, Србија
Датум смрти	5. август 1914. (15 год.)
Место смрти	Добрић, Србија

Станислав Сташко Сондермајер (Београд, 5. септембар 1898 — Добрић, 5. август 1914) је био најмлађи борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо у Церској бици.

Биографија

Рођен је у Београду као син хирурга Романа Сондермајера, санитетског пуковника, и Станиславе, рођ. Ђурић.

Као ученик шестог разреда Друге београдске гимназије пријавио се у добровољце по узору на старију браћу Тадију (познатог српског пилота и ваздухопловног инжењера) и Владислава. Док су се мушкарци спремали за фронт, дечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али дозволу није добио.

„Много су волели Српство и Србију и због тога су отишли у рат. Мали Станислав је побегао у рат где се пријавио негде код Шапца. Учествовао је у Церској бици, где је и погинуо четири или пет дана по доласку“, рекла је Станислављева снаха Загорка Сондермајер.

Одређен је да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника. У борбама код села Добрић, 5. августа 1914. године погинуо је најмлађи јунак Церске Битке, Станислав Сташко Сондермајер.

Жене, сестре, мајке села Богосавац, изашле су на бојиште и нашле тело младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где и данас почива. У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту. Његов разредни старешина Миодраг Ибровац записао је о Сташку Сондермајеру „Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части“. Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији се део, по одобрењу породице објавио први пут на годишњицу Сташкове смрти 5. августа 2011. године: „Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И са тобом заједно, ја сам волела Србију“.

Мештани села Богосавац, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен 5. августа 2011. године.

Спољашње везе