Стаклена цев
Стаклена цев је цев направљена од боросиликатног или кварцног стакла и спада у лабораторијско посуђе. Израђују се у разним дебљинама, пречницима и дужинама.[1][2][3]
За рад у лабораторији потребне су стаклене цеви различите дужине и облика. Стаклене цеви се секу на тај начин што се загребу дијамантским секачем, а затим савију. Тако се цев пресече на загребаном делу. Крај цеви добијене скраћењем се изглача окретањем у пламену Бунзеновог пламеника. Бунзенов пламеник се користи и за савијање стаклених цеви, тако што се место које се жели савити загреје до црвеног усијања, а затим савије. Уколико је потребна дугачка с��аклена цев, две стаклене цеви се саставе тако што се споје гуменим цревом. Уколико је потребна цев мањег пречника (капилара), цев се загреје на пламену, а затим се крајеви повуку на супротне стране.
Стаклене цеви су се у прошлости користиле више него данас, с обзиром да није постојао лабораторијски прибор са шлифованим отворима, који омогућава лако спајање делова апаратура. Апаратуре су биле састављане тако што су се стаклене цеви провлачиле кроз гумене чепове.
