Пређи на садржај

Славко Леовац

С Википедије, слободне енциклопедије
Славко Леовац
сенатор Славко Леовац
Лични подаци
Датум рођења(1929-03-27)27. март 1929.
Место рођењаМостар, Краљевина СХС
Датум смрти5. септембар 2000.(2000-09-05) (71 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија

Славко Леовац (Мостар, 27. март 1929 — Београд, 5. септембар 2000)[1] био је српски књижевник, књижевни критичар, историчар, председник Академије наука и умјетности Републике Српске[1] и члан Сената Републике Српске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1929. у Мостару.[2] Студирао је у Сарајеву, а докторирао у Београду. Радио је као редовни професор на Одсеку за општу и компаративну књижевност Филолошког факултета у Сарајеву.[2] У Сарајеву је радио као уредник издавачких предузећа „Свјетлост“ и „Веселин Маслеша“. Од 1957. до 1972. године је био један од уредника часописа Израз.[2]

У Сарајеву је живио до 1992. године када након петомјесечног малтретирања и мучења од стране муслиманских власти, напушта Сарајево и одлази у Београд. Од доласка у Београд 1992. је радио као професор на Катедри за српску књижевност до пензионисања 1994. Након пензионисања, наставио је да ради као професор на Филозофском факултету у Бањалуци и Српском Сарајеву.[3] Био је члан уређивачког одбора Комисије за израду Српске ретроспективне библиографије у периоду 1989-1994, и замјеник председника у периоду 1995-2004.

За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске је изабран 11. октобра 1996, а ��а редовног члана 27. јуна 1997. Био је потпредседник АНУРС од 11. октобра 1996. до 4. маја 2000, када је изабран за председника Академије наука и умјетности Републике Српске. На позицији председника АНУРС је остао до смрти 5. септембра 2000.[1]

Био је сенатор Републику Српске у првом сазиву Сената 1996. године.[4]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Хеленска традиција и српска књижевност XX века, Сарајево (1963)
  • Портрети српских писаца XIX века, СКЗ, Београд (1978)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добио је Априлску награду Сарајева (1960), Двадесетседмојулску награду Босне и Херцеговине (1965), „Веселин Маслеша“ (1988) и друга признања.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Славко Леовац”. anurs.org. Приступљено 2. 2. 2022. 
  2. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 425. 
  3. ^ а б „Славко Леовац”. matbibli.rs.ba. Приступљено 2. 2. 2022. 
  4. ^ „SLAVKO LEOVAC - PREDSJEDNIK ANURS I ISTAKNUTI KNjIŽEVNIK”. srna.rs. Архивирано из оригинала 02. 02. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Зборник радова у част академика Славка Леовца, уредник: академик Радован Вучковић, Бања Лука, Српско Сарајево (1999)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славко_Леовац&oldid=28783079”