Пређи на садржај

Сириг

Координате: 45° 26′ 19″ С; 19° 48′ 41″ И / 45.43873° С; 19.81150° И / 45.43873; 19.81150
С Википедије, слободне енциклопедије
Сириг
православна црква у Сиригу у изградњи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТемерин
Становништво
 — 2011.Пад 2705
 — густина108/km2
Географске карактеристике
Координате45° 26′ 19″ С; 19° 48′ 41″ И / 45.43873° С; 19.81150° И / 45.43873; 19.81150
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина82 m
Површина26,97 km2
Сириг на карти Србије
Сириг
Сириг
Сириг на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21214
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Сириг је насеље у општини Темерин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2705 становника.

Географске одлике

[уреди | уреди извор]

Сириг се налази у западном делу општине Темерин, на надморској висини од 82 m. Од Темерина је удаљен 6 km, а од Новог Сада око 20 km. Смештен је на раскрсници међународног пута Е-5 (М-22) Нови Сад-Суботица и регионалног пута Р-104 од Оџака према Темерину. Средишњи део атара пресеца ауто-пут Београд-Суботица. Атар Сирига има површину од 2697 ha, што чини 16% територије општине.

Кроз насеље протиче Кисачки канал (Каналић).

Историја

[уреди | уреди извор]

Плански на данашњем месту је настало 1927. године (мада се помиње још у 15. веку) на пустари на којој се населило око 200 породица из Бођана и Вајске које су расељене због поплава Дунава 1924. и 1926. Њима је додељена земља одузета аграрном реформом од Српске православне цркве. Касније су се у Сириг доселило још 25 породица добровољаца из банатског села Соколац. Те породице су биле досељене из Лике у Банат, а морале су напустити додељену земљу, јер је њихов претходни власник добио судски спор против државе.

Мађарски војници и петоколонаши из Темерина су 13. априла 1941. у Сиригу убили око 111 становника[1] и преорали сеоско гробље, а стрељане побацали у једну јаму заједно са поцркалом стоком. Стрељање у Сиригу је било прво масовно стрељање у Другом светском рату у Југославији.[2]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Становништво се углавном бави пољопривредом или ради у индустрији Темерина и Новог Сада.

Земљиште у атару Сирига је врло плодно. У близини насеља се налазе Ченејска фарма и пољопривредна добра Камендин и 7. јули.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Сириг живи 2335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,6 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 981 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.381
1953. 1.992
1961. 2.269
1971. 2.201
1981. 2.286
1991. 2.542 2.494
2002. 3.010 3.087
2011. 2.939
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
2.657 88,27%
Мађари
  
111 3,68%
Југословени
  
81 2,69%
Хрвати
  
29 0,96%
Словаци
  
14 0,46%
Црногорци
  
10 0,33%
Словенци
  
8 0,26%
Украјинци
  
7 0,23%
Русини
  
4 0,13%
Немци
  
3 0,09%
Муслимани
  
3 0,09%
Македонци
  
1 0,03%
непознато
  
48 1,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tošić Malešević, Nikola (2018). „PRIKAZ ZBORNIKA RADOVA „ZLOČIN U SIRIGU 13. APRILA 1941. GODINE – GENEZA, SIMBOL, POSLEDICE (PDF). Vojno delo. 7: 575—578. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. ^ „Годишњица стрељања 111 мештана Сирига 1941. године”. Недељник. Бета. 13. 4. 2022. Приступљено 15. 4. 2022. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]