Синдром хиперстимулације јајника

Овај чланак је недовршен. Можете помоћи да се унапреди или покренути расправу о томе на страници за разговор.

Синдром хиперстимулације јајника (СХЈ) је медицинско стање које се најчешће може јавити код жена које узимају лекове за плодност како би стимулисала раст јајних ћелија, а у спорадичним случајевима код других жена. У већина случајева синдром је благ, а код ретких случајева у којих је стање озбиљно синдром може довести до озбиљне болести или чак смрти.^[1]

Учесталост СХЈ варира и зависи од фактора ризика жене, управљања и метода надзора. Око 5% лечених жена може да се сусреће са умереним до тешким СХЈ.

СХЈ се може јавити код жена које су подвргнуте вантелесној оплодњи (ИВФ) или индукцији овулације лековима у виду ињекције. Мање често, СХЈ се дешава у току лечења плодности употребом лекова који се узимају на уста, као што је кломифен.

Лечење зависи од тежине стања. СХЈ се може побољшати сам од себе у благим случајевима, док у тешким случајевима може бити потребна хоспитализација и додатни третман.

Узрок СХЈ није у потпуности схваћен. Висок ниво хуманог хорионског гонадотропина (hCG) — хормона који се обично производи током трудноће — уведен у систем жене игра посебну улогу. Крвни судови јајника ненормално реагују на хумани хорионски гонадотропин (hCG) и почињу да пропуштају течност. Ова течност набубри јајнике, а понекад се велике количине крећу у трбуху.

Током третмана плодности, hCG се може дати као "окидач" тако да ће зрели фоликул ослободити своје јаје. СХЈ се обично дешава у року од недељу дана након што жена прими ињекцију hCG. Ако затрудни током циклуса лечења, СХЈ се може погоршати јер тело почне да производи сопствени hCG као одговор на трудноћу.^[1]

Ињекциони лекови за плодност имају већу вероватноћу да изазову СХЈ него лечење кломифеном, леком који се даје као пилула на уста. Понекад се СХЈ јавља спонтано, и није повезан са третманима плодности.

Спорадични случајеви СХЈ (који су јако ретки) могу имати генетску компоненту. И терапија кломифеном цитратом може (ретко) довести до СХЈ.

Фактори ризика укључују:

• синдром полицистичних јајника,
• старост испод 35 година,
• мала телесна тежина,
• претходне епизоде СХЈ,
• висок број антралних фоликула,
• развој многих фоликула јајника под стимулацијом,
• екстремно повишене концентрације естрадиола у серуму,
• употреба hCG за коначно сазревање и/или ослобађање јајних ћелија,
• наставак употребе hCG за подршку лутеину,
• појава трудноће (која резултује производњом hCG).

Симптоми СХЈ често почињу у року од недељу дана након употребе ињекционих лекова за стимулацију овулације, мада понекад може проћи две недеље или дуже да се симптоми појаве. Симптоми могу варирати од благих до тешких и могу се погоршати или побољшати током времена.

Са благим до умереним синдромом хиперстимулације јајника, симптоми могу укључивати:

• благи до умерени бол у трбуху,
• надимање трбуха или повећан струк,
• мучнину,
• повраћање,
• пролив,

Неке жене које користе ињекционе лекове за плодност добијају благи облик СХЈ. Ово обично нестаје након отприлике недељу дана. Али, ако дође до трудноће, симптоми СХЈ се могу погоршати и трајати неколико дана до недеља.

Код жена са тешким синдромом хиперстимулације јајника, можгу се јавити следећи симптоми:

• брзо добијање на тежини - више од 1 килограма за 24 сата,
• тешки бол у трбуху,
• тешка, упорна мучнина и повраћање,
• крвни угрушци,
• смањење мокрења,
• краткоћа даха,
• затегнут или увећан трбух.

Лечење СХЈ зависи од тежине хиперстимулације.

Благи СХЈ се може лечити конзервативно праћењем абдоминалног обима, тежине и нелагодности на амбулантној основи све док не дође до зачећа или менструације. Зачеће може довести до погоршања благог СХЈ који постаје тежи.

Умерени СХЈ се лечи мировањем у кревету, течностима и помним праћењем лабораторија као што су електролити и крвна слика. Ултразвук се може користити за праћење величине фоликула јајника. У зависности од ситуације, лекар може пажљиво пратити унос и излучивање течности код жена на амбулантној основи, тражећи повећану неслагање у равнотежи течности (одступање од преко 1 литра је разлог за забринутост). Резолуција синдрома се мери смањењем величине фоликуларне цисте на 2 узастопна ултразвука.

У одреженим случајевима може бити неопходна аспирација накупљене течности (асцитес) из трбушне/плеуралне дупље, као и опиоиди за бол. Ако се СХЈ развије у оквиру ИВФ протокола, може бити паметно одложити трансфер пре-ембриона јер успостављање трудноће може продужити време опоравка или допринети тежем току. Временом, ако се пажљиво прати, стање ће се природно вратити у нормалу – тако да је лечење обично подржавајуће, иако ће жена можда морати да се лечи или хоспитализује због бола, парацентезе и/или интравенске хидратације

Тешки синдром хиперстимулације јајника је неуобичајен, али може бити опасан по живот. Компликације могу укључивати:

• sакупљање течности у трбуху и понекад у грудима,
• поремећаји електролита (натријум, калијум, други),
• стварање крвних угрушака у великим крвним судовима, обично у ногама,
• отказивање бубрега,
• увртање јајника (торзија јајника),
• руптура цисте у јајнику, што може довести до озбиљног крварења,
• проблеми са дисањем,
• губитак трудноће услед побачаја или прекида због компликација,
• ретко, смрт.

Да би жена смањила шансе за развој синдрома хиперстимулације јајника, морало би да има индивидуални план употребе лекове за плодност, и честе и редовне контроле здравствених радника који би требало да пажљиво прати сваки циклус лечења, укључујући честу примену ултразвука како би се проверио развој фоликула и крвних тестове како би проверио ниво хормона.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).