Пређи на садржај

Светско првенство у пливању 2017 — 4×200 м слободно за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у пливању
Будимпешта 2017.
Борилиште: Дунав арена
Датум: 2330. јул 2017.
Дисциплина 42
Слободни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара мушкарци жене
1.500 метара мушкарци жене
Леђни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 слоб. мушкарци жене
4×200 слоб. мушкарци жене
4×100 меш. мушкарци жене
Мушко-женске штафете
4×100 микс слобод. мешов.

Такмичење у пливању у штафети 4×200 метара слободним стилом за мушкарце на Светском првенству у пливању 2017. одржано је 28. јула (квалификације и финале) као део програма Светског првенства у воденим спортовима. Трке су се одржавале у базену Дунав арене у Будимпешта.

За трке у овој штафети било је пријављено укупно 17 екипа, а током квалификација и финала наступила су укупно 74 пливача. Титулу светског првака освојила је штафета Велике Британија која је у финалу испливала резултат од 7;01,70 што је уједно био и нови национални рекорд. Сребро је припало штафети Русије, а бронза штафети Сједињених Држава.

Штафета Србије за коју су пливали Велимир Стјепановић, Урош Николић, Стефан Шорак и Иван Ленђер наступила је у другој квалификационој групи и са резултатом 7:18,68 заузела је укупно 15. место и није се пласирала у финале.

Освајачи медаља

[уреди | уреди извор]
Резултат Резултат Резултат
 Велика Британија
Стивен Мајлн
Николас Грејнџер
Данкан Скот
Џејмс Гај
Калум Џервис
7:01,70
 НР 
 Русија
Михаил Довгаљук
Михаил Вековишчев
Данила Изотов
Александар Красних
Никита Лобинцев
7:02,68  Сједињене Државе
Блејк Пјерони
Таунли Хас
Џек Конгер
Зејн Грот
Конор Двајер
Кларк Смит
Џеј Литерланд
7:03,18

Званични рекорди

[уреди | уреди извор]

Пре почетка такмичења званични светски рекорд и рекорд шампионата у овој дисциплини су били следећи:

Рекорд Штафета Резултат Место Датум
Светски рекорд  СР   Сједињене Државе 6:58,55 Рим (Италија) 31. јул 2009.
Рекорд светских првенстава  РПр   Сједињене Државе 6:58,55 Рим (Италија) 31. јул 2009.

Резултати квалификација

[уреди | уреди извор]

У квалификацијама је учестовало укупно 17 штафета које су се такмичиле у 2 групе.[1] Квалификације су пливане у јутарњем делу програма 28. јула, са почетком од 10:47 часова по локалном времену, а пласман у финале остварило је 8 штафета са најбољим временима.[2]

ПЛ. Група Стаза Штафета Пливачи Резултат Нап.
01. 1 5  Аустралија Клајд Луис (1:46,79)
Дејвид Макион (1:46,72)
Александар Грем (1:46,52)
Џек Картврајт (1:45,65)
7:05,68 КВ
02. 1 4  Велика Британија Стивен Мајлн (1:46,78)
Николас Грејнџер (1:46,19)
Калум Џервис (1:46,32)
Данкан Скот (1:46,50)
7:05,79 КВ
03. 2 3  Русија Михаил Вековишчев (1:46,78)
Данила Изотов (1:45,91)
Никита Лобинцев (1:48,51)
Михаил Довгаљук (1:46,01)
7:07,21 КВ
04. 2 6  Холандија Кајл Столк (1:47,45)
Фери Вертман (1:47,42)
Стан Пајненбург (1:47,56)
Мартен Брзосковски (1:46,79)
7:09,22 КВ
05. 1 6  Италија Филипо Мељи (1:47,59)
Филипо Мањини (1:47,35)
Лука Дото (1:47,64)
Габријеле Дети (1:46,95)
7:09,53 КВ
06. 2 5  Јапан Косуке Хагино (1:47,51)
Наито Ехара (1:46,40)
Цубаса Амај (1:48,28)
Кацухиро Мацумото (1:47,47)
7:09,66 КВ
07. 2 4  Сједињене Државе Конор Двајер (1:47,77)
Кларк Смит (1:47,57)
Џеј Литерланд (1:47,48)
Зејн Грот (1:46,96)
7:09,78 КВ
08. 1 1  Пољска Кацпер Мајхжак (1:46,74)
Филип Заборовски (1:48,42)
Антони Калужињски (1:48,52)
Јан Свитковски (1:46,85)
7:10,53 КВ
09. 1 3  Немачка Филип Хајнц (1:48,65)
Поул Целман (1:47,32)
Клеменс Рап (1:48,20)
Јакоб Хајтман (1:46,86)
7:11,03
10. 2 2  Мађарска Нандор Немет (1:47,84)
Бењамин Грац (1:49,43)
Адам Телегди (1:49,02)
Доминик Козма (1:44,81)
7:11,10
11. 2 7  Кина Ванг Шун (1:48,56)
Ђи Синђе (1:49,08)
Ма Тјенчи (1:49,40)
Ћен Џијунг (1:48,58)
7:15,62
12. 1 2  Данска Андерс Лие (1:47,74)
Данијел Сканинг (1:47,40)
Маркус Кројер (1:49,85)
Себастијан Овесен (1:50,96)
7:15,95
13. 2 1  Египат Марван ел Камаш (1:48,80)
Мухамед Сами (1:48,27)
Ахмед Акрам (1:48,89)
Марван ел Амрави (1:50,99)
7:16,95
14. 1 7  Канада Џереми Бегшо (1:49,03)
Маркус Тормајер (1:50,46)
Јури Кисил (1:49,23)
Карсон Олафсон (1:48,64)
7:17,36
15. 2 0  Србија Велимир Стјепановић (1:47,87)
Урош Николић (1:51,89)
Стефан Шорак (1:49,95)
Иван Ленђер (1:49,47)
7:18,68
16. 1 8  Израел Денис Локтев (1:50,07)
Лиран Коновалов (1:50,11)
Томер Франкел (1:49,80)
Данијел Намир (1:49,34)
7:19,32
17. 2 8  Грчка Андреас Вазајос (1:47,48)
Димитриос Димитрију (1:50,56)
Димитриос Негрис (1:51,25)
Христос Катранзис (1:51,26)
7:20,55

Резултати финала

[уреди | уреди извор]

Финална трка пливана је 28. јула у вечерњем делу програма, са почетком од 19:12 часова.[3]

ПЛ. Стаза Штафета Пливачи Резултат Напом.
5  Велика Британија Стивен Мајлн (1:47,25)
Николас Грејнџер (1:46,05)
Данкан Скот (1:44,60)
Џејмс Гај (1:43,80)
7:01,70  НР 
2 3  Русија Михаил Довгаљук (1:46,00)
Михаил Вековишчев (1:45,91)
Данила Изотов (1:45,97)
Александар Красних (1:44,80)
7:02,68
3 1  Сједињене Државе Блејк Пјерони (1:46,33)
Таунли Хас (1:44,58)
Џек Конгер (1:45,37)
Зејн Грот (1:46,90)
7:03,18
4. 4  Аустралија Клајд Луис (1:46,81)
Мак Хортон (1:46,25)
Александар Грем (1:46,59)
Џек Картврајт (1:46,33)
7:05,98
5. 7  Јапан Косуке Хагино (1:47,32)
Наито Ехаро (1:46,60)
Цубаса Амај (1:47,30)
Кацухиро Мацумото (1:46,46)
7:07,68
6. 2  Италија Филипо Мељи (1:47,34)
Габријеле Дети (1:46,08)
Филипо Мањини (1:49,09)
Лука Дото (1:46,93)
7:09,44
7. 8  Пољска Кацпер Мајхжак (1:46,46)
Филип Заборовски (1:47,58)
Антони Калужињски (1:48,12)
Јан Свитковски (1:47,46)
7:09,62
8. 6  Холандија Кајл Столк (1:47,73)
Фери Вертман (1:48,23)
Стан Пајненбург (1:47,60)
Мартен Брзосковски (1:49,20)
7:12,76

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Званична стартна листа”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 01. 08. 2017. 
  2. ^ „Званични резултати квалификација”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 01. 08. 2017. 
  3. ^ Званични резултати финала

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]