Светско првенство у пливању 2015 — 100 м леђно за мушкарце
Светско првенство у пливању Казањ 2015. | |||
---|---|---|---|
Слободни стил | |||
50 метара | мушкарци | жене | |
100 метара | мушкарци | жене | |
200 метара | мушкарци | жене | |
400 метара | мушкарци | жене | |
800 метара | мушкарци | жене | |
1.500 метара | мушкарци | жене | |
Леђни стил | |||
50 метара | мушкарци | жене | |
100 метара | мушкарци | жене | |
200 метара | мушкарци | жене | |
Прсни стил | |||
50 метара | мушкарци | жене | |
100 метара | мушкарци | жене | |
200 метара | мушкарци | жене | |
Делфин стил | |||
50 метара | мушкарци | жене | |
100 метара | мушкарци | жене | |
200 метара | мушкарци | жене | |
Мешовити стил | |||
200 метара | мушкарци | жене | |
400 метара | мушкарци | жене | |
Штафете | |||
4×100 слоб. | мушкарци | жене | |
4×200 слоб. | мушкарци | жене | |
4×100 меш. | мушкарци | жене | |
Мушко-женске штафете | |||
4 х 100 микс | слобод. | мешов. |
Такмичење у пливању у дисциплини 100 метара леђним стилом за мушкарце на Светском првенству у пливању 2015. одржано је у два дана, 3. августа (квалификације и полуфинале) и 4. августа (финале) као део програма Светског првенства у воденим спортовима. Трке су се одржавале у базену Казањске арене у граду Казању (Русија).
За трке је било пријављено укупно 70 такмичара из 60 земаља. Титулу светског првака из 2013. није успео да одбрани амерички пливач Мет Гриверс који је финалу заузео треће место са резултатом од 52,66 секунди.
Нови светски првак постао је репрезентативац Аустралије Мич Ларкин који је у финалу испливао резултат од 52,40 секунди, док је сребрну медаљу освојио Камиј Лакур из Француске. Мич Ларкин који је убедљиво тријумфовао и у квалификацијама и у полуфиналу у два наврата је поправљао најбољи резултат Океаније у овој дисциплини (сада износи 52,38 секунди).
Репрезентативац Србије Петар Петровић у квалификацијама је испливао тек 45. време (резултат 57,44 секуни) што није било довољно за пролазак у полуфинале такмичења.
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Резултат | Резултат | Резултат | |||
Мич Ларкин (AUS) | 52,40 | Камиј Лакур (FRA) | 52,48 | Мет Гриверс (USA) | 52,66 |
Званични рекорди
[уреди | уреди извор]Пре почетка такмичења званични свестки рекорд и рекорд шампионата у овој дисциплини су били следећи:
Рекорд | Име | Резултат | Место | Датум |
---|---|---|---|---|
Светски рекорд | Арон Пирсол (USA) | 51,94 | Индианаполис (САД) | 8. јул 2009. |
Рекорд светских првенстава | Арон Пирсол (USA) | 52,19 | Рим (Италија) | 2. август 2009. |
У четири трке на 100 метара леђним стилом током трајања овог светског првенства оборена су два национална рекорда (Сингапура и Естоније), а Аустралијанац Мич Ларкин је у два наврата поправљао рекорд Океаније (у квалификацијама на 52,50 и у полуфиналу на 52,38 секунди).
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]За трке на 100 метара леђним стилом пријављено је укупно 70 такмичара из 60 земаља, а свака од земаља могла је да пријави максимално два такмичара по утрци.[1]
|
|
|
|
Квалификације
[уреди | уреди извор]У квалификацијама се пливало у 7 квалификационих група, а сваку од група чинило је по 10 пливача. Пласман у полуфинале обезбедило је 16 пливача који су у квалификацијама остварили најбоља времена.[2] Такмичари из Мексика и Венецуеле нису се појавили на старту трке.
Квалификационе трке пливане су 3. августа у јутарњем делу програма, са почетком у 9:49 по локалном времену.
Напомене: КВ - квалификација; НР - национални рекорд; ОР - Океанијски рекорд; НН - није наступио; ДСК - дисквалификација
Полуфинала
[уреди | уреди извор]Полуфиналне трке пливале су се у послеподневном делу програма 3. августа, а прва трка је почела у 17:48 по локалном времену. Пласман у финале обезбедило је 8 пливача са најбољим резултатима.[3]
- Прво полуфинале
ПЛ. | Стаза | Пливач | Репрезентација | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|
1. | 4 | Мет Гриверс | САД | 52,73 | КВ |
2. | 5 | Лиам Танкок | Велика Британија | 53,19 | КВ |
3. | 8 | Дејвид Плумер | САД | 53,54 | |
4. | 6 | Григориј Тарасевич | Русија | 53,64 | |
5. | 1 | Јаков Тумаркин | Израел | 53,77 | |
6. | 2 | Јан-Филип Гланија | Немачка | 53,78 | |
7. | 3 | Гиљерме Гвидо | Бразил | 53,88 | |
8. | 7 | Жереми Стравијус | Француска | 54,54 |
- Друго полуфинале
ПЛ. | Стаза | Пливач | Репрезентација | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|
1. | 4 | Мич Ларкин | Аустралија | 52,38 | КВ, ОР |
2. | 1 | Камиј Лакур | Француска | 52,70 | КВ |
3. | 3 | Рјосуке Ирије | Јапан | 53,13 | КВ |
4. | 2 | Јевгениј Рилов | Русија | 53,14 | КВ |
5. | 5 | Сју Ђају | Кина | 53,15 | КВ |
6. | 6 | Крис Вокер-Хеборн | Велика Британија | 53,39 | КВ |
7. | 7 | Симоне Сабиони | Италија | 53,60 | |
8 | Бен Треферс | Аустралија | ДСК |
Напомене: КВ - квалификација; ОР - Океанијски рекорд; ДСК - дисквалификација
Финале
[уреди | уреди извор]Финална трка пливана је 4. августа са почетком у 18:36 по локалном времену.[4]
ПЛ. | Стаза | Пливач | Репрезентација | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|
4 | Мич Ларкин | Аустралија | 52,40 | ||
5 | Камиј Лакур | Француска | 52,48 | ||
3 | Мет Гриверс | САД | 52,66 | ||
4. | 7 | Сју Ђају | Кина | 52,89 | |
5. | 8 | Крис Вокер-Хеборн | Велика Британија | 53,02 | |
6. | 6 | Рјосуке Ирије | Јапан | 53,10 | |
7. | 2 | Јевгениј Рилов | Русија | 53,23 | |
8. | 1 | Лиам Танкок | Велика Британија | 53,37 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Званична стартна листа
- ^ Званичан резултат квалификација
- ^ „Званични резултати полуфинала”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 06. 08. 2015.
- ^ Званични резултати финала