Пређи на садржај

Светски фестивал омладине и студената

С Википедије, слободне енциклопедије
Светски фестивал омладине и студената
Основан1947. године

Светски фестивал омладине и студената је међународна манифестација коју су организовали Светска федерација демократске омладине и Међународна унија студената након 1947. године. У почетку плуралистички, догађај је постао излаз за совјетску пропаганду за страну публику током хладног рата.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Фестивал се редовно одржава од 1947. године као догађај глобалне солидарности младих за демократију и против рата и империјализма. Највећи фестивал био је шести, одржан 1957. у Москви, када је догађају присуствовало 34.000 младих из 131 земље. Овај фестивал, такође, је обележио међународни деби песме Подмосковске вечери, која је потом постала можда најпризнатија руска песма на свету. До деветнаестог фестивала у Сочију, у Русији 2017. године (са 185 земаља које су учествовале),[2] највећи фестивал по броју земаља са учесницима био је тринаести, одржан 1989. у Пјонгјангу када је догађају присуствовало 177 земаља.[3]

Број Годинa Лого Држава Град домаћин Учесници Броја заступљених земаља
1.  1947 Чехословачка Праг 17.000 71
2.  1949 Мађарска Будимпешта 20.000 82
3.  1951  Источна Немачка Источни Берлин 26.000 104
4. 1953 Румунија Букурешт 30.000 111
5. 1955 Пољска Варшава 30.000 114
6. 1957  Совјетски Савез Москва 34.000 131
7.  1959  Аустрија Беч 18.000 112
8.  1962  Финска Хелсинки 18.000 137
9.  1968 Бугарска Софија 20.000 138
10. 1973  Источна Немачка Источни Берлин 25.600 140
11. 1978  Куба Хавана 18.500 145
12.  1985  Совјетски Савез Москва 26.000 157
13.  1989  Северна Кореја Пјонгјанг 22.000 177
14. 1997  Куба Хавана 12.325 136
15. 2001  Алжир Алжир 6500 110
16. 2005  Венецуела Каракас 17.000 144
17. 2010  Јужна Африка Преторија 15.000 126
18. 2013  Еквадор Квито 8500 80[4]
19. 2017  Русија Сочи 30.000 185[5]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kotek, Joel (1996). Students and the Cold War. London: Palgrave Macmillan. стр. 63—4. ISBN 978-1-349-24840-7. 
  2. ^ „#WFYS2017”. russia2017.com. Архивирано из оригинала 27. 04. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2020. 
  3. ^ „North Korea’s Would-Be Olympics: A Tale of a Cold War Boondoggle”. nytimes.com. 
  4. ^ „El festival busca que los jóvenes tengan presencia”. telegrafo.com.ec. 
  5. ^ „#WFYS2017”. russia2017.com. Архивирано из оригинала 27. 04. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]