Пређи на садржај

Саша Јанковић

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих.
С Википедије, слободне енциклопедије

Саша Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1970-04-24)24. април 1970. (54 год.)
Место рођењаЛозница, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Религијаагностик
УниверзитетУниверзитет у Београду
Професијаправник
Политичка каријера
Политичка
странка		Покрет слободних грађана (2017–2019)
23. јул 2007. — 7. фебруар 2017.
ПретходникФункција успостављена
НаследникМилош Јанковић (в.д.)
Зоран Пашалић

Саша Јанковић (Лозница, 24. април 1970) српски је правник, бивши политичар и заштитник грађана Републике Србије (2007—2017). Оснивач је и први председник Покрета слободних грађана, као и један од оснивача опозиционе политичке коалиције Грађански блок 381.[1] Био је кандидат за председника Србије на изборима 2017. године.

Биографија

Саша Јанковић је рођен 24. априла 1970. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1996. године. На Факултету политичких наука завршио је 2005. године специјалистичке студије безбедности и стекао звање специјалисте за националну и глобалну безбедност.

Од 1994. до 1997. био је новинар у агенцији Бета. Од 1997. до 2000. радио је као стручни сарадник у Министарству за омладину и спорт. Од 2000. до 2001. био је секретар Савезног министарства спорта, а од 2001. до 2003. помоћник Савезног секретара за спорт и омладину. Од 2003. до избора на функцију заштитника грађана 2007, био је национални правни саветник у Одељењу за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Београду.

На дужност Заштитника грађана Републике Србије, ступио је 23. јула 2007.

Народна скупштина Републике Србије изабрала га је 4. августа 2012. у другом, петогодишњем мандату за заштитника грађана. Први пут је изабран у јуну 2007.[2]

У периоду од 2015. до 2017. године ОЕБС, Европска комисија и Амнести интернашонал су указивали на кампању од стране провладиних медија у Србији против заштитника грађана.[3][4][5]

Говори енглески језик.

Председнички избори у Србији 2017.

Главни чланак: Избори за председника Србије 2017.

У новембру 2016. године је 100 јавних личности, међу којима су књижевници, новинари, глумци и професори, потписало апел са позивом Саши Јанковићу да се на предстојећим изборима кандидује за председника Србије као нестраначки кандидат и позвали демократски оријентисане грађане и странке да подрже ту иницијативу.[6][7] Јанковић је 7. фебруара, како би могао да се кандидује за председника, поднео оставку на функцију заштитника грађана након 10 година обављања функције и упућених препорука које су извршене у око 80% случајева.[8][9][10]

Јанковићеву кандидатуру су подржале политичке партије Демократска странка, Нова странка,[11] Социјалдемократска унија[12] и Војвођанска партија,[13] као и удружења, покрети и иницијативе Не да(ви)мо Београд,[14] Локални фронт,[15][16] Грађански став,[17] Хрватски грађански савез, Подржи РТВ,[18] АлтернАктива,[19] Удружени покрет слободних станара (Ниш),[20] Јесте СВЕјеДНО,[21] Мађарски покрет,[22] Зелена мрежа Војводине,[23] Војвођански клуб,[24] Савез антифашиста Војводине,[25] Атеисти Србије,[26] Грађанска платформа.[27] Нови покрет (Нови Пазар)[28].

Кошаркашки тренер Душан Ивковић и представници групе грађана „За Србију без страха” су 5. марта 2017. године предали РИК-у 17.866 потписа за званичну кандидатуру Јанковића за председника.[29]

На изборима за председника Републике Србије одржаним 2. априла 2017. године, Саша Јанковић је заузео друго место освојивши 597.728 гласова, односно 16,36%.[30] Према истраживањима ЦеСИД-а о демографској структури присталица председничких кандидата, за Јанковића су у нешто већој мери гласале жене (56%), а просечна старост бирача је била 45 година. Највећи удео (59%) су чинили високообразовани грађани.[31]

Каснија каријера и повлачење из политике

Саша Јанковић је 21. маја 2017. са групом јавних личности основао покрет Слободни грађани Србије. Истог дана, на оснивачкој скупштини, изабран је за председника покрета.[32] Након што покрет није могао да се региструје под тим именом, јер је име било заузето, покрет је преименован и регистрован под називом Покрет слободних грађана.[33] У августу 2018. године, ПСГ је постао један од оснивача Грађанског блока 381, чији је председник Јанковић одмах постао.[34]

Услед великог притиска опозиционог јавног мњења, поднео је оставке на све страначке функције и повукао се из политике већ 17. децембра исте године, наводећи да остаје редован члан свог покрета.[1] Ипак, један дан по избору наредног председника ПСГ-а, Сергеја Трифуновића, Јанковић је напустио сопствени покрет 27. јануара 2019. године.[35]

У септембру 2021. изјавио је да су му амбасадори, политички стратези и квазипријатељи саветовали да се приближи Вучићу како би га срушио изнутра као и да нађе сараднике унутар СНС уколико неће да сарађује са Вучићем.[36]

Одликовања и признања

Награда или одликовање земља датум место
Национални орден за заслуге 5. реда[37]  Француска
23. април 2015.
 Београд
  • Награда „Личност године” мисије ОЕБС-а у Србији (2011)[38]
  • Награда „Прави мушкарац” Центра Е8 (2011)[39]
  • Награда „Витез позива” организације „Лига експерата” (2015)[40]
  • Награда за толеранцију Фондације „Плави Дунав” (2015)[41]
  • Повеља за грађанску храброст „Драгољуб Стошић” (2015)[42]
  • Награда „Личност године” часописа „Време”(2015)[43][44]
  • Награда „Добар пример новог оптимизма” (2016)[45]

Види још

Референце

  1. ^ а б „N1: Saša Janković se povlači iz politike”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2018. 
  2. ^ „Саша Јанковић поново омбудсман (Бета, 4. август 2012)”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 11. 06. 2013. 
  3. ^ ОЕБС изразио забринутост због кампање против омбудсмана (Блиц, 21. април 2015)
  4. ^ Европско комисија жестоко: Срамота је шта раде против заштитника грађана (Блиц, 21. април 2015)
  5. ^ Амнести интернашонал, извештај о Србији 2016/2017
  6. ^ „Званични сајт иницијативе „Апел 100“”. Архивирано из оригинала 30. 1. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
  7. ^ „Апел 100 јавних личности Саши Јанковићу да се кандидује (Бета, 25. новембар 2016)”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 11. 02. 2017. 
  8. ^ Саша Јанковић поднео оставку (Б92, 7. фебруар 2017)
  9. ^ „Саша Јанковић о председничким изборима (Н1, 20. септембар 2016)”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2017. г. Приступљено 11. 02. 2017. 
  10. ^ Устав у руке (Пешчаник, 30. јануар 2017)
  11. ^ Saša Janković: Kandidovaću se za predsednika Srbije
  12. ^ SDU podržala kandidaturu Saše Jankovića za predsednika Srbije
  13. ^ Vojvođanska partija podržala kandidaturu Saše Jankovića[мртва веза], 8/2/2017
  14. ^ Иницијатива Не да(ви)мо Београд подржала Сашу Јанковића, РТС, 25/1/2017
  15. ^ Воштинић: Најлакше је управљати не глупима, већ сиромашнима Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2017), Н1, 29/1/2017
  16. ^ Локални фронт - Зашто Саша Јанковић, Н1, 29/1/2017
  17. ^ „Građanski stav[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 4. 1. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  18. ^ „Pokret “Podrži RTV” podržao kandidaturu Saše Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  19. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
  20. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
  21. ^ Фејсбук страница грађанског покрета „Јесте свеједно”
  22. ^ „Magyar Mozgalom ::: Hírfolyam ::: Saša Janković a polgári Szerbia jelöltje[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 12. 02. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  23. ^ „Zelena mreža Vojvodine podržala kandidaturu Saše Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  24. ^ „Vojvođanski klub podržava Sašu Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  25. ^ „Savez antifašista Vojvodine podržao Sašu Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  26. ^ „Udruženje “Ateisti Srbije” podržalo Sašu Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  27. ^ РТС :: Бивши посланици ДЈБ подржали Сашу Јанковића
  28. ^ Saša Janković: Vratićemo otetu državu
  29. ^ [„Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2017. г. Приступљено 05. 03. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija]
  30. ^ Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”[мртва веза], Блиц, 20. април 2017.
  31. ^ Oko izbora 20 (PDF). CeSID. 2018. стр. 42, 43. 
  32. ^ „Основан покрет Саше Јанковића "Слободни грађани Србије"” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2017), Н1, 21. мај 2017
  33. ^ „Јанковић: Ипак ћемо се звати "Покрет слободних грађана"” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2017), Н1, 25. мај 2017.
  34. ^ „N1: "Formiran Građanski blok 381"”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2018. 
  35. ^ Vesti-Online: "Saša Janković napustio PSG"
  36. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Јанковић: Странци тражили да сарађујем са Вучићем”. www.rts.rs. Приступљено 2021-09-14. 
  37. ^ „Омбудсману додељен француски орден”. b92. 23. 3. 2015. Приступљено 11. 2. 2017. 
  38. ^ „Nagrade "Ličnost godine" Neveni Petrušić, Rodoljubu Šabiću i Saši Jankoviću”. Блиц. 14. 11. 2011. Приступљено 11. 2. 2017. 
  39. ^ „Zaštitiniku građana Saši Jankoviću nagrada Pravi muškarac”. 24 сата. 19. 11. 2015. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
  40. ^ „Dodeljene nagrade "Vitez poziva"”. Б92. 10. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2017. 
  41. ^ „Nagrade za toleranciju Svjetlani Timotić, Saši Jankoviću i Karitasu”. vajma.info. 17. 11. 2016. Приступљено 11. 2. 2017. 
  42. ^ „Janković, Vodinelić i Šabić: Povelja za građansku hrabrost, poruka građanima Srbije”. Слободна Европа. 4. 1. 2016. Приступљено 11. 2. 2017. 
  43. ^ „Saša Janković”. Време. 31. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2017. 
  44. ^ „Zašto im smetam”. Време. 14. 1. 2016. Приступљено 11. 2. 2017. 
  45. ^ „U prepunoj "Fabrici" dodeljena nagrada Saši Jankoviću i Rodoljubu Šabiću”. novioptimizam.rs. 11. 12. 2016. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2017. 

Спољашње везе

Саша Јанковић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саша_Јанковић&oldid=28909737”