Рампо Левков
рампо левков | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. јануар 1909. |
Место рођења | Прилеп, Османско царство |
Датум смрти | 19. септембар 1942.33 год.) ( |
Место смрти | околина Прилепа, Краљевина Бугарска |
Професија | адвокат |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1933. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 5. јула 1951. |
Рампо Левков Левката (Прилеп, 9. јануар 1909 — околина Прилепа, 19. септембар 1942), адвокат, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 9. јануара 1909. године у Прилепу. Основну школу и гимназију завршио је у Прилепу, након чега се уписао на Правни факултет у Београду. У исто време, у Прилепу је био политички активан, где га је због левичарских идеја полиција хапсила. Након завршетка факулрета 1933. године, радио је као адвокат и активист Партијске организације у Прилепу.
Након бугарске окупације 1941. године, власти су му нудиле високе државне положаје, али је он одбио да сарађује с окупатором и остао је да ради на дуванским пољима. Као члан КПЈ, прихватио је директиву Партије да отвори адвокатску канцеларију ради бољег контакта са сељацима и окупљања антифашиста и родољуба. За кратко време положио је адвокатски испит.
Полиција је знала да он ради за Народноослободилачки покрет, али због ауторитета који је уживао међу народом и у жељи да похвата што више људи с њим у контакту, поступала је с њим тактично и опрезно.
Када је 14. септембра 1942. године бугарска окупаторска војска успела да убије део бораца из партизанског одреда „Димитар Влахов“, бугарски официри су га извели из његове канцеларије и одвели у касарну. Тамо је било доведено јо�� стотинак активиста из Прилепа и села Дабнице. Рампо је био подвргнут мукама да призна да је активист НОП-а. После четверодневног мучења, војници су га 19. септембра, полумртвог, бацили у јаму неугашеног креча, где је напослетку скончао.
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 5. јула 1951. проглашен је за народног хероја.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 19/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 10. 1951.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Македонска енциклопедија. „МАНУ“, Скопље 2009. година.