Пређи на садржај

Радомир Уљаревић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радомир Уљаревић
Лични подаци
Датум рођења(1954-04-29)29. април 1954.
Место рођењаРавне Гомиле, ФНРЈ

Радомир Уљаревић (Равне Гомиле, 28. или 29. април 1954) српски је пјесник и издавач.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Радомир Уљаревић је рођен у Равним Гомилама у селу Горња Врбица код Билеће, Опутна Рудина, срез Вучедолски, општина Никшић.

Рајко Петров Ного је истакао за Радомира Уљаревића да је песник замашног и разноликог опуса, један од ријетких који зна да ризикује и да се поетички креће тамо и овамо, по мери материјала који обликује. Увек свој а увек друкчији, овај песник је тако и толико избрусио парадоксе , суочени са њима, каткад остају збуњени и вешти читаоци поезије. Његов скоковит и онеобичен начин мишљења може нам се учинити алогичним све док се не опсетимо да је алогичност у срцу поезије.[1]

Додијељен му је Сретењски орден првог степена.[2]

Живи и ради у Подгорици.

  • Мијена (1979)[3]
  • Бритва (1980)
  • Прикупљање података (1981)
  • Примални крик (1985)
  • Преса (1985)
  • Предговор (1989)
  • Зимски дворац (1990)
  • Двострука колевка (1990)
  • Говори и чланци (1993)
  • Песме и преводи (1994)
  • Pamantul Fagaduintei (на румунском, 2000)
  • Опис (2000)
  • Intoarcerea lui Prometeu (на румунском, 2000)
  • Ни а (2002)
  • Неке ствари и остало (2007)
  • Црна кутија (2008)
  • Билећко пророчанство (2009)
  • Школа одучавања (2015)
  • Нови часови 2017, друго издање, (2020)
  • Чиерна скринка (на словачком) (2018)
  • Нови мигови (на маке­дон­ском) (2019)
  • Градиво 2019, дру­го издање, (2020)
  • Пепео (2020)
  • Од свега по двоје (2021)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нови часови,Радован Уљаревић. - Лакташи : Графомарк, 2017
  2. ^ ИН4С (2024-02-15). „Радомиру Уљаревићу Сретењски орден”. ИН4С (на језику: српски). Приступљ��но 2024-02-17. 
  3. ^ Vučković, Igor (2015-06-08). „Radomir Uljarević | Arhipelag” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-08. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]