Приватна мрежа

У Интернет терминологији, појам приватна мрежа је рачунарска мрежа која користи ИП адресе описане у RFC 1918 (приватне ИП адресе), односно адресе из једног од следећа три опсега адреса:

• 10.x.x.x
• 172.16.x.x - 172.31.x.x
• 192.168.x.x

Свако x представља један бајт, односно може да узима вредности од 0 до 255.

Пример приватне ИП адресе је 192.168.10.2

Један од разлога за увођење приватних мрежа јесте исцрпљивање опсега ИП адреса.

Рачунари, односно мрежни уређаји са наведеним адресама не могу директно да учествују у Интернет саобраћају. Због тога се ове адресе углавном користе за локалне мреже (LAN), а за излазак на Интернет користи се поступак превођења ИП адресе (NAT), углавном преко рутера који поред приватне адресе, поседује и јавну ИП адресу. Поред ове технике, за приступ Интернету, може се користити и прокси сервер.

Појам супротан приватној ИП адреси је јавна ИП адреса. То су адресе које учествују у Интернет саобраћају. Када рачунар из приватне мреже приступа Интернету, други удаљени рачунари виде само ИП адресу уређаја преко којег излази на Интернет. Зато се често употребљавају и појмови унутрашња - интерна (приватна) и спољашња - екстерна (јавна) ИП адреса.

Пример јавне адресе је 207.142.131.236

Поред наведених опсега адреса, постоји и опсег адреса описан у RFC 3330 и RFC 3927. Намера ових докумената је да омогући аутоматско конфигурисање рачунара и мрежних уређаја у случајевима када им ИП адресе нису додељене (било ручно, било преко DHCP сервера). За то је резервисан следећи опсег ИП адреса:

• 169.254.x.x