Жене у Србији су право гласа добиле тек 12. августа1945. године, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије, у чијем се склопу налазила и тадашња Федерална Држава Србија налазила. Тада су, бар формално, изједначене са мушкарцима. Право да учествују у политичком животу много раније су имале српске жене на територијама у саставу Аустроугарске. Тако је новембра 1918. године у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и БарањеКраљевини Србији, учествовало чак шест жена посланица. По припајању оне су то право изгубиле, јер према тадашњим законима, који су важили у Краљевини Србији, положај удате жене био је исти као и положај малолетних или умно поремећених лица. Било им је забрањено чак и учешће у рату. Упркос оваквом положају многе Српкиње оставиле су неизбрисив траг у српској, али и светској историји, као и у многим областима јавног живота...
Учитељску школу je започела у Београду, а завршила у Ужицу1937. године. Још као ученица се прикључила омладинском револуционарном покрету, због чега је школовање морала да настави у Ужицу, где је постала члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Године 1938. је добила службу у селу Спанце, код Куршумлије, где је актвно радила на просвећивању сељака, а нарочито сељанки, кроз организовање аналфабетских и домаћичких курсева.
Била је активна у раду учитељског удружења „Вук Караџић”, а у јесен 1938. године се повезала са партијском организацијом у Куршумлији и постала члан Комунистичке партије (КПЈ). Годину дана касније, постала је члан тада основаног Месног комитета КПЈ. Учествовала је на Првој месној конференцији КПЈ, крајем 1939, као и на политичком курсу у Сијаринској Бањи, у лето 1940. године.
Рељеф у мермеру који приказује мотив из легенде о жени узиданој у темеље тврђаве у Скадру. У нашој народној поезији то је лик младе Гојковице из епа Зидање Скадра
Олга Илић, прва позната Српкиња која се сликала обнажена
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом