Пређи на садржај

Портал:Жене/Жене у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Портал о жени и темама везаним за жене

Ана Немањић Књегиња Милица Мина Караџић Милева Марић Ајнштајн Милунка Савић Соња Маринковић Мира Алечковић Милена Дравић

Изабрана тема

Митра Митровић-Ђилас, прва жена министар у Влади Србије
Митра Митровић-Ђилас, прва жена министар у Влади Србије

Жене у Србији су право гласа добиле тек 12. августа 1945. године, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије, у чијем се склопу налазила и тадашња Федерална Држава Србија налазила. Тада су, бар формално, изједначене са мушкарцима. Право да учествују у политичком животу много раније су имале српске жене на територијама у саставу Аустроугарске. Тако је новембра 1918. године у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, учествовало чак шест жена посланица. По припајању оне су то право изгубиле, јер према тадашњим законима, који су важили у Краљевини Србији, положај удате жене био је исти као и положај малолетних или умно поремећених лица. Било им је забрањено чак и учешће у рату. Упркос оваквом положају многе Српкиње оставиле су неизбрисив траг у српској, али и светској историји, као и у многим областима јавног живота...

Изабрана биографија

Споменик Дринки Павловић у Куршумлији
Споменик Дринки Павловић у Куршумлији

Дринка Павловић (Белановица, код Љига, 7. новембар 1918Јајинци, код Београда, 14. мај 1943) била је учитељица, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Учитељску школу je започела у Београду, а завршила у Ужицу 1937. године. Још као ученица се прикључила омладинском револуционарном покрету, због чега је школовање морала да настави у Ужицу, где је постала члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Године 1938. је добила службу у селу Спанце, код Куршумлије, где је актвно радила на просвећивању сељака, а нарочито сељанки, кроз организовање аналфабетских и домаћичких курсева.

Била је активна у раду учитељског удружења „Вук Караџић”, а у јесен 1938. године се повезала са партијском организацијом у Куршумлији и постала члан Комунистичке партије (КПЈ). Годину дана касније, постала је члан тада основаног Месног комитета КПЈ. Учествовала је на Првој месној конференцији КПЈ, крајем 1939, као и на политичком курсу у Сијаринској Бањи, у лето 1940. године.

Након окупације Југославије, у лето 1941. године била је два пута хапшена у Прокупљу, али је оба пута успела да побегне. Потом је боравила на Јастрепцу, у Штабу Топличког партизанског одреда, а августа 1941. године је послата у окупирани Ниш, где је радила у партијској техници. Априла 1942. године је била откривена и ухапшена на улици од стране четника Косте Пећанца. Након мучења у нишкој полицији, пребачена је у Београд, а пошто није хтела ништа да призна послата је у логор на Бањици. Овде се срела са рођеном сестром Даринком Павловић, која је била ухапшена марта 1942. у Лазаревцу. Обе су стрељане маја 1943. године на стрелишту у Јајинцима.

Изабрана фотографија


Препоручени чланци о женама Србије

Фотогалерија

Жене на српским поштанским маркама