Пређи на садржај

Полексија Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Полексија Карађорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1833-02-01)1. фебруар 1833.
Датум смрти4. децембар 1914.(1914-12-04) (81 год.)
Место смртиПегау код Граца, Аустро-Угарска
Породица
СупружникКонстантин Николајевић, Александар Прешерн
Потомство5
РодитељиАлександар Карађорђевић
Персида Карађорђевић
ДинастијаКарађорђевићи

Полексија Карађорђевић (Влашка, 26. фебруар 1833 — Пегау код Граца, 4. децембар 1914[1]), у Аустро-Угарској позната и као Поликсена Прешерн, била је прво дете и ћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Стари двор некадашња кућа Стојана Симића (десно)

Рођена је у Влашкој од оца Александра Карађорђевића (1806—1885) и мајке Персиде, рођене Ненадовић. Породица Карађорђевић је од 1817. до 1831. живела у Хотину, а затим у Влашкој до 1839. У Србију су дошли октобра 1839. и Александар је априла 1840. ступио у војну службу као ађутант кнеза Михаила Обреновића. Имала је и тетку, Карађорђеву ћерку, која се такође звала Полексија, и која је млада преминула 1812. у 15 година.

Александар је изабран за кнеза Србије 1842. године, а после две године је прешао у двор, кућу купљену од Стојана Симића. Полексија је одрастала са две године малђом сестром Клеопатра (1835—1855). Стекла је приватно образовање у младости[2].

Полексија се удала 1849. за Константина Николајевића. 1852. године млади пар је отпутовао у Цариград. После пада с власти свога оца остала је са мужем је у Београду до 1862. године, а затим је путовала по Европи.

У овом браку је рођено шесторо деце[3], од чега је упамћено њих пет:

После смрти првог мужа 1877. године удала се за доктора права Александра Прешерна[4].

Хапшење 1914.

[уреди | уреди извор]

Од другог супруга се развела око 1904. године. Око 1907 се преселила у Пегау код Граца у Аустро-Угарској, где јој је живела ћерка са својим супругом, који је по занимању био зидар. Убрзо по избијању Првог светског рата аустријска војска ју је 8. августа (26. јула) 1914.[5] ухапсила у њеној вили у Пегауу, а такође су ухапсили и њену ћерку са супругом Карлом Панеком у њиховом стану, да би затим сви заједно били одведени у гарнизон у Грацу. Поред њих су ухапсили и њеног бившег супруга Александра Прешерна, који је живео у Биркфелду. Приликом претреса стана су код Полексије пронашли слику њеног брата краља Петра I, која је том приликом била заплењена.[6] Из притвора су пуштени 19. (6) августа 1914.[7]

Принцеза Полексија Карађорђевић је преминула 4. децембра (21. новембра) 1914. године у својој вили у Пегауу код Граца. Пар година је била разведена од свог другог мужа др Александра Прешерна, а по избијању Првог светског рата су је аустријске власти одвеле на испитивање, и убрзо пустиле на слободу.[1] Њен други муж је са 71 годином преминуо три дана касније, 7. децембра 1914. у 11 пре подне у Биркфелду од последица инфаркта.[8] Испрва је било јављено да је преминуо 7. новембра.[9]

Најдуже је живела од свих деца кнеза Александра и кнегиње Персиде, а такође је и њихово једино дете које закључно са 11. јулом 2023. није сахрањено у Опленцу.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Петар Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Марица Живковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Никола Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Полексија Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Константин Николајевић
1821. 1877.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Никола Николајевић 1873.
Александар Николајевић 1856. 1903.
Ђорђе Николајевић 1859. 1882.
Персида Николајевић 1860. 1945. Бортолото
Катарина Николајевић
  1. ^ а б „Die Schwester des Königs Peter I †” [Сестра краља Петра I]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Linzer Volksblatt. 6. децембар 1914. Приступљено 8. јул 2023. „Вест по средини прве колоне 
  2. ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд (2011).
  3. ^ https://www.myheritage.com/names/poleksija_kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87
  4. ^ https://astrozenit.com/kraljevske-dinastije/karaorevii/koliko-zaista-znamo-o-kraljevskoj-kui-karaorevi/
  5. ^ „Verhaftung einer Schwester des Königs von Serbien” [Хапшење једне сестре краља Србије]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Die Zeit. 9. август 1914. Приступљено 11. јул 2023. „Вест при врху странице у првој колони 
  6. ^ „Verhaftung einer Schwester des Königs von Serbien” [Хапшење једне сестре краља Србије]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Villacher Zeitung. 13. август 1914. Приступљено 11. јул 2023. „Вест по средини треће колоне 
  7. ^ „Die Schwester des Serbenkönigs enthaltet” [Сестра српског краља пуштена на слободу]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Grazer Tagblatt. 19. август 1914. Приступљено 11. јул 2023. „Вест на средини прве колоне 
  8. ^ „Tod des Schwagers des Königs Peter” [Преминуо зет краља Петра]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Neues Wiener Journal. 12. децембар 2023. Приступљено 11. јул 2023. „Вест при средини друге колоне 
  9. ^ „Todesfall” [Смртни случај]. anno.onb.ac.at. Grazer Volksblatt. 9. децембар 1914. Приступљено 8. јул 2023. „Вест при крају прве колоне 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд (2011). стр. 352-363.