Пређи на садржај

Новска

Координате: 45° 20′ 27″ С; 16° 58′ 39″ И / 45.34074° С; 16.97762° И / 45.34074; 16.97762
С Википедије, слободне енциклопедије
Новска
Железничка станица Новска
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
Становништво
Становништво‍
 — 2011.Пад 7.028
Агломерација (2011.)Пад 13.518
Географске карактеристике
Координате45° 20′ 27″ С; 16° 58′ 39″ И / 45.34074° С; 16.97762° И / 45.34074; 16.97762
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина318 km2
Новска на карти Хрватске
Новска
Новска
Новска на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникМарин Пилетић (ХДЗ)
Поштански број44330 Новска
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаKT
Веб-сајт
www.novska.hr

Новска је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.518 становника, а у самом насељу је живело 7.028 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Смештена је у Сисачко-мославачкој жупанији, 95 km југоисточно од Загреба, на ауто-путу Београд-Загреб.

Историја

[уреди | уреди извор]

Новска је почетком 20. века парохијска филијала села Доњи Рајић, у Новоградишком протопрезвирату. Ту је политичка општина, затим седиште котарских државних органа, има пошту и брзојав. Православци из Новске похађају цркву у Рајићу, посвећену Св. Преображењу, где служи парох поп Јован Јовановић, рођен 1864. године у Новој Градишки. Ђаци похађају комуналну основну школу у свом месту.[2]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

У срезу новском одмах је формирана група усташа "који су наоружани војничким оружјем почели купити и убијати Србе".[3]

У Новској је црква тек била саграђена, није била ни освештана. По наредби усташа црква је морала бити до темеља разрушена, а материјал су разнели Хрвати за своју употребу. На рушењу „том мучном и богомртском послу“ морали су да раде сви православни становници Новске, па чак и они православци који би се тога дана случајно ту нашли.

У срезу Новска срушене су цркве у Богићевцима, Смртићима, Јасеновцу, Уштици, Градини и Новској.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Попис 2001.

[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2001. године, Град Новска је имао 14.313 становника, од тога је у самој Новској живело 7.270.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 1991. године, општина Новска је имала 24.696 становника, распоређених у 37 насељених места.

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991. 24.696 16.556 (67,03%) 5.402 (21,87%) 675 (2,73%) 2.063 (8,35%)

По попису из 1991. године у општини Новска је живело 335 Украјинаца.

Бивша велика општина Новска је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Новска и општине Јасеновац и Липовљани.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Хрвати Срби Југословени остали
град Новска 17.231 11.305 (65,60%) 4.414 (25,61%) 481 (2,79%) 1.031 (5,98%)
општина Јасеновац 3.599 2.419 (67,21%) 911 (25,31%) 106 (2,94%) 163 (4,52%)
општина Липовљани 3.866 2.832 (73,25%) 77 (1,99%) 88 (2,27%) 869 (22,47%)

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Новска је имало 8.053 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 5.358 66,53%
Срби
  
 1.765 21,91%
Југословени
  
 325 4,03%
Роми
  
 102 1,26%
Чеси
  
 39 0,48%
Украјинци
  
 36 0,44%
Албанци
  
 35 0,43%
Муслимани
  
 27 0,33%
Италијани
  
 13 0,16%
Мађари
  
 11 0,13%
Црногорци
  
 8 0,09%
Словаци
  
 6 0,07%
Словенци
  
 6 0,07%
Македонци
  
 3 0,03%
Пољаци
  
 3 0,03%
Немци
  
 2 0,02%
Руси
  
 1 0,01%
Русини
  
 1 0,01%
остали
  
 1 0,01%
неопредељени
  
 196 2,43%
регион. опр.
  
 3 0,03%
непознато
  
 112 1,39%
укупно: 8.053

Насељена места општине Новска, попис 1991.

[уреди | уреди извор]

Општина Новска

  • површина: 585 km²
  • бр. становника: 24.696
  • бр. насељених места: 37

Баир (101), Боровац (656), Брезовац Субоцки (151), Брестача (1.003), Брочице (1.061), Вишњица Уштичка (260), Воћарица (269), Дренов Бок (222), Јазавица (559), Јасеновац (1.154), Козарице (518), Кошутарица (301), Краљева Велика (575), Крапје (251), Кривај (400), Кричке (170), Липовљани (2.430), Ловска (228), Млака (358), Нова Субоцка (595), Нови Грабовац (109), Новска (8.053), Пакленица (478), Пиљенице (461), Плесмо (108), Поповац Субоцки (53), Пуска (346), Рађеновци (24), Рајић (1.424), Рајчићи (87), Рожданик (330), Сигетац Новски (170), Стара Субоцка (523), Стари Грабовац (561), Танац (159), Требеж (84) и Уштица (464).

Образовање

[уреди | уреди извор]

Култура

[уреди | уреди извор]

Пучко отворено училиште Новска је једна од главних установа за културу у Новској. У свом саставу има Галерију слика, Кино дворану у којој се тренутно одржавају само позоришне представе и остала културна догађања у граду. Године 2005. у оквиру училишта основано је и Новљанско казалиште младих које је до сада приредило представу „Циркус у циркусу“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 19. 3. 2016. 
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 75
  4. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 175

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новска&oldid=27686976”