Мраморје (Перућац)
| Мраморје | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Стећци - средњовековни надгробни споменици |
| Место | Перућац, Општина Бајина Башта, Србија |
| Координате | 43° 57′ 02″ С; 19° 25′ 39″ И / 43.950436° С; 19.427484° И |
| Површина | 055, 1.785 ha (5.900.000, 192.100.000 sq ft) |
| Критеријум | културна: iii, vi |
| Референца | 1504 |
| Упис | 2016. (41. седница) |
Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака, која се налази у Перућцу и спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Овај локалитет има највећи број некропола у Србији. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[2][1], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].
Сакрална уметност
[уреди | уреди извор]Стећци су позно средњовековни надгробни споменици који се појављују као посебан вид сакралне уметности на простору Балканског полуострва, на територији Босне и Херцеговине, Западне Србије, северне Црне Горе, Хрватске и простора Далмације. Појављују се као уметничко дело, као скулптуре, са циљем стварања вечног споменика преминулој особи, као уобичајена компонента европских погребних обичаја, средњовековни стећак – надгробни споменик је посебна појава и специфична синтеза језика и писма, вере и обичаја, историје и хронологије, културе, уметности и естетике.[3]
Некропола стећака
[уреди | уреди извор]Некропола је формирана у 14. веку и имала је око 200 стећака, направљених од тврдог кречњака, међу којима су највећи примерци достизали дужину од 2 метра, са ширином и висином од скоро 1 метра. Каснији извори бележе број од 122 споменика, док их, према последњим подацима, има 93 и то:[4]
- 46 плоча
- 18 слемењака са постољем
- 10 слемењака без постоља
- 7 сандука са постољем
- 10 сандука без постоља
- 2 аморфна примерка.
Део стећака је, током времена, премештен, део је утонуо у тло, док је неколико примерака пребачено у музеје (два стећка без украса се налазе у збирци Етнографског музеја у Београду, а један у Народном музеју у Ужицу).
Поређани су у правилне редове и већином имају оријентацију запад-исток. На стећцима нема натписа, већи број је фино обрађен, врло мали број њих је украшен, а на реткима су забележени мотиви круга, полумесеца, мача и штита.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Табла на локацији -
Изглед пре рестаурације -
Изглед пре рестаурације -
Изглед по растаурацији -
-
-
-
-
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Некропола стећака — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ „Споменици културе од изузетног значаја”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. (Министарство културе Републике Србије) (језик: српски)
- ^ „Шта су Стећци”.
- ^ „Стећци у Перућцу”.
