Милорад Комраков
| Милорад Комраков | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јун 1955. |
| Место рођења | Вршац, НР Србија, ФНР Југославија |
| Породица | |
| Деца | 2 |
Милорад Комраков (Вршац, 7. јун 1955) српски је новинар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука Универзитета у Београду.[1]
Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у.[1]
Био је председник Удружења новинара Србије од 13. јуна 1996. до 28. октобра 2000. године. Одлуком Суда части искључен је из удружења 8. фебруара 2001. године.
Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду.[2]
Награде
[уреди | уреди извор]Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удружење новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић”. Године 1996. Удружење новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио-телевизије Србије.[1]
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]- „Мој шести октобар” (2009)
- „Пети октобар у РТС-у” (2010)
- „Бомбардовање РТС – моја истина” (2019)
- „Лов на пети октобар” (2021)
- „Убица из Вухана” (2021)
- „Маске су брзо спале” (2021)
- „Корона се отргла контроли” (2021)
- „Тајне Титаника” (2022)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Прометеј. „Милорад Комраков”. Приступљено 8. 6. 2022.
- ^ ИНТЕРВЈУ: Милорад Комраков - Ово је истина о петом октобру, ДОС је уништио нашу земљу! („Балкан инфо”, 6. јуна 2022)
