Мерилин Квејл
Мерилин Квејл | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Пуно име | Мерилин Такер Квејл | ||||||||||||
Датум рођења | 29. јул 1949. | ||||||||||||
Место рођења | Индијанаполис, Индијана, Сједињене Америчке Државе | ||||||||||||
Универзитет | Универзитет Пердју, Универзитет Индијане | ||||||||||||
Породица | |||||||||||||
Супружник | Ден Квејл | ||||||||||||
Деца | Бен, Такер и Корин | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Републиканска странка | ||||||||||||
|
Мерилин Такер Квејл (енгл. Marilyn Tucker Quayle; Индијанаполис, 29. јул 1949) је амерички адвокат и романописац. Жена је 44. потпредседника Сједињених Држава Дена Квејла и била је друга дама Сједињених Америчких Држава у периоду од 20. јануара 1989. — 20. јануара 1993. године.
Приватан живот и образовање
[уреди | уреди извор]Мерилин Квејл је рођена у Индијанаполису, Индијана, родитељи су јој били Мери Алис (†1975) и Варен Самуел Такер (†2004) и обоје су били доктори. Мерилин има три сестре и два брата. Она има шкотског порекла, њен деда са очеве стране рођен је у Мајболу у Шкотској[1]. Имала је строго хришћанско васпитање[2].
Завршила је средњу школу Broad Ripple, а након тога политичке науке на Универзитету Пурду. Док је похађала колеџ, била је чилидерсица и благајник[3]. Након тога похађала је правну школу и добила стипендију за наставак школовања, на Универзитету Индијана, где је упознала свог будућег мужа Дена Квејла. Њих двоје су именовани да заједно раде на нацрту верзије Закона о смртној казни у Индијани. Након само неколико недеље познавања, оженили су се 18. новембра 1972. године[3]. Године 1974. Ден Квејл и Мерилин Квејл положили су правосудни испит, а добили дете, само пар дана пре испита[3][4].
Каријера
[уреди | уреди извор]Након завршетка школовања, Мерилин и Ден Квејл су се преселили у Хантингтон у Индијани. Мерилин је радила правне послове, док је Ден радио за новине свога оца и спремао се да уђе у политику. Године 1976. изабран је за Конрегсмена Републиканске стране, а 1980. године изабран да уђе у Сенат Сједињених Америчких Држава. Године 1988. Ден Квејл је изабран за потпредседника Сједињених Држава на листи Џорџа Х. В. Буша.
Кроз политичку каријеру њеног мужа, Марилин је увек била најближји и најквалитетнији саветник њеног супруга[4] . Мерилин је водила кампању за свог мужа независно од политичке кампање. Током кампање 1988. године она је често представљана у штампи као паметна, равнодушна и моћна жена иза њеног мужа.[5][6]. Као друга дама Сједињених Америчких Држава организовала је скупове и пријеме и бринула о својој деци[7]. Мерилин је такође је радила на узроцима откривања ране дијагнозе рака дојке, а том послу посветила се јер је њена мајка преминула баш од ове болести, у 56. години живота[5].
Са својом сестром Ненси објавила је и роман "Embrace the Serpent", трилер о супрузи потпредседника[8].
Мерилин је била активна током председничке кампање 1992. године, држала је говоре на Републиканској националној конвенцији и провела више од 40 дана у кампањи. Она је говорила о темама породичних вредности и била је врло популарна код конзервативаца[9].
Џорџ Х. В. Буш и Ден Квејл нису поново изабрани 1992. године, па се Квејл вратио назад у Хантингтон, где је почео да ради у адвокатској канцеларији[10], док је Мерилин отишла у Аризону.
2010. године, Мерилин је подржала Карен Хендл током избора за гувернера у Џорџији[11].
Поред политичког ангажовања и адвокатског посла, Мерилин је и романописац. Написала је неколико романа :
- Embrace The Serpent . 1992. ISBN 978-0-517-58822-2.
- The Campaign: A Novel . 1996. ISBN 978-0-310-20231-8.
- Moments that Matter . 1999. ISBN 978-0-8499-5529-7.
Породица
[уреди | уреди извор]Мерилин и Ден Квејл живе у граду Парадајс Вали, у Аризони. Они имају кћерку Кортни, два сина, Такера оснивача инвестиционе компаније Tynwald Capital и Бенџамина који је био члан Представничког дома Сједињених Држава, од 2011−2013 године[3].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ben Quayle ancestry[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2015. г. Приступљено 01. 11. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Alessandra Stanley, "Marilyn Quayle: A New Second Lady" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2013), Time Magazine, January 23, 1989. Accessed January 21, 2010.
- ^ а б в г Morrison, Patt (5. 10. 1988). „Marilyn Quayle : Long Before Dan Quayle Joined the Ticket, She Was His Adviser; Some Say She Could Be the Candidate”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ а б „J. Danforth Quayle, 44th Vice President (1989-1993)an Quayle”. United States Senate. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ а б Cawley, Janet (19. 11. 1990). „That Wacky Marilyn Quayle”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 16. 04. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ Miller, Alan C. (19. 8. 1992). „Marilyn Quayle Has Unconventional Style : Politics: Vice president's wife is considered intelligent, demanding and ambitious. Speech to delegates may give her a higher profile”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ McDaniel, Ann L. (1. 7. 1990). „In Her Own Image: Marilyn Quayle's New Appeal”. Newsweek. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ Quayle, Marilyn T.; Northcott, Nancy T. (1992). Embrace the Serpent. Crown Publishers. ISBN 9780517588222.
- ^ Rohter, Larry (28. 10. 1992). „The 1992 Campaign: Candidate's Wife; Unrepentant, Marilyn Quayle Fights for Family and Values”. New York Times. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ Celock, John (6. 1. 2012). „Marilyn Quayle, Dan Quayle's Wife, Said to Have Called Jan Brewer About Arizona Redistricting”. Huffington Post. Приступљено 16. 4. 2015.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2010. г. Приступљено 12. 7. 2010.