Пређи на садржај

Меитоку

С Википедије, слободне енциклопедије

Меитоку (明徳) је јапанска ера (ненко) Северног двора током првог раздобља Муромачи периода, познатог још и као Нанбокучо период. Настала је после Ко и пре Оеи ере. Временски је трајала од марта 1390. до јула 1394. године.[1] Након октобра 1392, Меитоку је заменила еру Јужног двора (Генчу).[2] Владајући монарх у Кјоту био је цар Го-Комацу[3] а у Јужном двору у Јошину цар Го-Камејама.

Ера Генчу (1384–1392) била је еквивалент Јужном двору али када су два двора спојена, Генчу је у деветој години престала да постоји па је ера настављена као Меитоку 3.[4]

Важнији догађаји Меитоку ере

[уреди | уреди извор]

Ашикага Јошимицу учврстио је снагу шогуната тако што је потиснуо утицај самог шогуна и шугоа током Токи Јасујуки побуне, Меитоку рата и Оеи побуне. Током 1392. године, Северни двор преузима царске симболе (мач, огледало и драги камен) од Јужног двора и са абдикцијом цара Го Камејаме, царске династије и ере се опет уједињују. Хосокава Јоријуки који је реуспоставио шогунат након пораза у државном удару Корјаку ере, умире 1392. године током Меироку побуне а њега већ следеће године замењује Шиба Јошимаса.

Царске престонице током „Нанбокучо“ периода. Власт се делила на два двора: Северна престоница била је у Кјоту, а Јужна у граду Јошино.
  • 1390. (Меитоку 1):-- Кусуноки је поражен. Јамана Уџикијо кажњава Токинагу.[5]
  • 1391. (Меитоку 2): Јамана Уџикјо напада Кјото[6] током Меитоку рата (1391-1394) у коме је Јошимицу покушао да сруши снагу Јамана клана који су контролисали једанаест провинција.[7]
  • 1392. (Меитоку 3), позната и као Генчу 9: Северни и Јужни двор се спајају под владавином цара Го Комацуа.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Meitoku" in Japan encyclopedia, p. 625; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today.
  2. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Genchū" in Japan encyclopedia, p. 236.
  3. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 317-320.
  4. ^ Titsingh 1834, стр. 317
  5. ^ Ackroyd, Joyce. (1982) Lessons from History: The "Tokushi Yoron", p. 329.
  6. ^ а б Ackroyd, стр. 330
  7. ^ Ackroyd, стр. 316

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ackroyd, Joyce. (1982) Lessons from History: The Tokushi Yoron. Brisbane: University of Queensland Press. ISBN 978-0-7022-1485-1
  • Mehl, Margaret. (1997). History and the State in Nineteenth-Century Japan. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-21160-8.
  • Nussbaum, Louis Frédéric and Käthe Roth. (2005). Japan Encyclopedia. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5.
  • Thomas, Julia Adeney. (2001). Reconfiguring Modernity: Concepts of Nature in Japanese Political Ideology. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-22854-2.
  • Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Северна ера
1390–1393.
Јужна ера
1393–1394.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меитоку&oldid=27755344”