Марко Симоновић

Марко Симоновић
Марко Симоновић
	Марко Симоновић у дресу Србије (2015)
Лични подаци
Пуно име	Марко Симоновић
Надимак	Симке, Симон
Датум рођења	30. мај 1986. (38 год.)
Место рођења	Приштина, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство	Србија
Висина	2,03 m
Информације о каријери
НБА драфт	2008. / није изабран
Проф. каријера	2001—2022.
Позиција	крило / крилни центар
Јуниорска каријера
1999—2001.	Раднички Београд
Сениорска каријера
Године	Клуб
2001—2002. ; 2002—2003. ; 2003—2005. ; 2005—2006. ; 2006. ; 2006—2008. ; 2008—2011. ; 2011—2012. ; 2012—2014. ; 2014—2015. ; 2015—2017. ; 2017—2019. ; 2019—2020. ; 2020. ; 2020—2022.	Смедерево ; Раднички Београд ; Лавови 063 ; Ергоном ; Остенде ; Хемофарм ; Будућност ; Алба Берлин ; Црвена звезда; ЕБ По Лак Ортез ; Црвена звезда ; Зенит Санкт Петербург ; Цедевита Олимпија ; Малага; Црвена звезда
Репрезентативна каријера
	Србија
Тренерска каријера
2022. ; 2023—	Црвена звезда (пом.) ; Раднички Крагујевац
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Светско првенство
Универзијада

Марко Симоновић (Приштина, 30. мај 1986) бивши је српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позицијама крила и крилног центра. Тренутно је тренер СПД Раднички из Крагујевца.

Биографија

Симоновић је рођен у Приштини, али се 1999. године после НАТО бомбардовања преселио у Београд.^[1] Убрзо је и заиграо у млађим категоријама београдског Радничког, а касније је био и део њиховог сениорског тима. У периоду од 2003. до 2005. две сезоне провео је у клубу Лавови 063, а након тога једну у нишком Ергоному. Сезону 2006/07. почео је у белгијском Остендеу, али се у децембру вратио у Србију и придружио Хемофарму у ком је остао годину и по дана.

Од лета 2008. провео је три сезоне у подгоричкој Будућности, у чијим редовима је освојио по три црногорска првенства и купа. У сезони 2011/12. наступао је за Албу из Берлина. У сезонама 2012/13. и 2013/14. је био играч Црвене звезде, а од лета 2013. постао је и њен капитен. Са овим клубом освојио је два Купа Радивоја Кораћа (2013. и 2014). У сезони 2014/15. је наступао за француски ЕБ По Лак Ортез. Крајем септембра 2015. се вратио у Црвену звезду.^[2] У свом другом мандату у црвено-белом дресу, освојио је по две титуле првака Србије и АБА лиге као и још један Куп.

У јулу 2017. је потписао уговор са Зенитом из Санкт Петербурга у чијем дресу проводи наредне две сезоне.^[3] У јулу 2019. је потписао двогодишњи уговор са екипом Цедевите Олимпије,^[4] али у фебруару 2020. прелази у Малагу.^[5] Дана 13. јула 2020. Симоновић се вратио у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор са клубом.^[6]

Репрезентација

Био је члан универзитетске репрезентације Србије, са којом је на Летњим универзијадама освојио две медаље - златну 2009. и сребрну 2007. године.

Са сениорском репрезентацијом дебитовао је на Светском првенству 2014. у Шпанији где је освојена сребрна медаља. Симоновић је у девет сусрета бележио 3,1 поен за просечно девет минута у игри и погодио важна слободна бацања у полуфиналу против Француске. За два поена је шутирао 62,5% (8-5), а за три 37,5% (8-3).^[7]

Са репрезентацијом је освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рију 2016. године. Играо је и на Светском првенству 2019. у Кини.

Симоновић 2016. на мечу против Басконије

Успеси

Клупски

Будућност:
- Првенство Црне Горе (3): 2008/09, 2009/10, 2010/11.
- Куп Црне Горе (3): 2009, 2010, 2011.

Црвена звезда:
- Првенство Србије (4): 2015/16, 2016/17, 2020/21, 2021/22.
- Јадранска лига (4): 2015/16, 2016/17, 2020/21, 2021/22.
- Куп Радивоја Кораћа (5): 2013, 2014, 2017, 2021, 2022.

Репрезентативни

Појединачни

Најбољи стрелац Купа Радивоја Кораћа (1): 2017.
Идеална стартна петорка Јадранске лиге (1): 2016/17.

Референце

^ „Марко Симоновић нови капитен звездиних кошаркаша”. sport.blic.rs. Приступљено 24. 2. 2017.
^ „Симоновић се вратио да помогне”. kkcrvenazvezda.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
^ „Марко Симоновић напустио Зенит”. sportklub.rs. 14. 7. 2019. Приступљено 15. 7. 2019.
^ „Званично: Симоновић појачао Цедевиту, уговор на две године”. mozzartsport.com. Приступљено 18. 7. 2019.
^ „Званично: Марко Симоновић у Уникахи”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020.
^ „Марко Симоновић поново на месту успеха!”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 7. 2020. Приступљено 13. 7. 2020.
^ „Учинак Звездаша у освајању светског сребра”. mojacrvenazvezda.net. 15. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014.

Спољашње везе

[1] „Марко Симоновић нови капитен звездиних кошаркаша”. sport.blic.rs. Приступљено 24. 2. 2017.

[2] „Симоновић се вратио да помогне”. kkcrvenazvezda.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.

[3] „Марко Симоновић напустио Зенит”. sportklub.rs. 14. 7. 2019. Приступљено 15. 7. 2019.

[4] „Званично: Симоновић појачао Цедевиту, уговор на две године”. mozzartsport.com. Приступљено 18. 7. 2019.

[5] „Званично: Марко Симоновић у Уникахи”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020.

[6] „Марко Симоновић поново на месту успеха!”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 7. 2020. Приступљено 13. 7. 2020.

[7] „Учинак Звездаша у освајању светског сребра”. mojacrvenazvezda.net. 15. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014.

[1]