Малх

Малх је личност Новог завета, роб првосвештеника који је учествовао у хапшењу Исуса Христа у Гетсиманском врту.

Сви јеванђелисти извештавају о слуги првосвештеника који је учествовао у хапшењу Исуса Христа, али га само Јован Богослов назива Малхом и јавља да му је апостол Петар мачем одсекао уво. Само Лука извештава о излечењу роба.

„И гле, један од оних који беху с Исусом пружи руку своју, извуче мач, удари слугу првосвештеника и одсече му ухо. Тада му Исус рече: Врати мач свој на његово место, јер сви који узму мач погибаће од мача; или мислиш да се сада не могу молити Оцу Своме, а Он ће ми представити више од дванаест легија анђела? Како ће се онда испунити Писмо, да тако мора бити?” (Мт. 26:51-54)

„Један од оних који су тамо стајали извуче мач, удари првосвештеничког слугу и одсече му уво.” (Марко 14:47)

„Они који беху с Њим, видећи куда иде, рекоше Му: Господе! Зар не би требало да ударимо мачем? И један од њих удари слугу првосвештеника и одсече му десно уво. Тада је Исус рекао: О��тави то, доста. И дотакнувши се уха његовог, исцели га.” (Лука 22:49-51)

„Симон Петар, имајући мач, извуче га, удари првосвештеничког слугу и одсече му десно уво. Слуга се звао Малх. Али Исус рече Петру: Заложи мач свој у корице; Да не пијем чашу коју ми је дао Отац?” (Јован 18:10-11)

Објашњавајућа Библија наследника А.П. Лопухина извештава да име Малх није јеврејско, већ арапско, и, вероватно, овај роб је био незнабожац по рођењу^[1].

У легендама се Малх поистовећује са слугом првосвештеника Ане, који је ударио Исуса по образу говорећи: „Је ли ово одговор који дајете првосвештенику?“ (Јован 18:23). Као казну за своју дрскост, Малх је осуђен на вечност у подземној крипти, где непрестано хода око стуба^[2]. Ова легенда је забележена у белешкама италијанских ходочасника у Јерусалиму у 15-17 веку. С тим у вези, у италијанским легендама о Вечном Јеврејину, добио је име Малх^[3].

1. ^ Harnack, Adolf (1912), Die Benutzung der Königlichen Bibliothek und die deutsche Nationalbibliothek, Springer Berlin Heidelberg, стр. 3—38, ISBN 978-3-642-93989-1, Приступљено 2024-08-02 
2. ^ Юлаев, Феодор (2019-06-15). „Saint Cyril of Alexandria. Commentary on John (Newfound Fragments)”. Библия и христианская древность (2(2)): 54—77. ISSN 2658-7815. doi:10.31802/2658-4476-2019-2-2-54-77. 
3. ^ Канке; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Москва: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.