Пређи на садржај

Лапароскопска нефректомија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Лапароскопска нефректомија
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD010535

Лапароскопска нефректомија је минимално инвазивна хируршка метода за делеимчно или радикално уклањање оболелог бубрега. Може се комбиновати и са трансплантацијом бубрега или методом избора за надокнаду нарушене бубрежне функције. Осим што значајно побољшава квалитет живота болесника с хроничном бубрежном болести, лапароскопска неафрекатомија омогућава мањун трауму болесника бржи опоравак и значајне финансијске уштеде за друштво у целини.

Изводи се употребом лапароскопа (танких флексибилних цеви са хладним светлом, камером са пратећом видео опремом), и друге високософистициране опреме. У трбух, преткодно анестезираног пацијента, уводи се неколико хируршких инструмената, уз помоћ којих се на минимално инвазиван (безболан и недеструктиван) начин уклања оболео бубрег, или њеагов оболели део. а према потреби имплантира бубрег донора. Зато лапароскопска трансплантација бубрега све више добија на популарности. Лапароскопска нефректомија (вађење бубрега) може да се обавља само на живим, не и кадаверичним донорима, ако је намењен трансплантацији.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Густав Симон, извео је прву нефректомију 1869.
  • 2. августа 1869. — Густав Симон (Gustav Simon, 1824-1876), немачки хирург, извео је прву успешну нефректомију у Хајделбергу.[2] Пре прве хумане нефректомије Симон је оперативни захват изводио на експерименталним животињама. Након бројних истраживања на животињама он је доказао да преостали здрав бубрег може бити довољан за излачување мокраће и нормалан живот нефректомисаног болесника.
  • 1878. — Кохер је обавио предњу трансперитонеалну нефректомију преко реза на средњој трбушној линији.
  • 1881. — Морис је обавио прву нефролитотомију. Он је касније и дефинисао нефролитијазу, нефролитотомију, нефректомију, и нефротомију.
  • 1884. — Велс је да би отстранио периренални фибролипом обавио прву парцијалну нефректомију.
  • 1913. — Берг је први применио попречни трбушни рез у нефректомији због ниже учесталости перитонитиса и других абдоминалних компликација повезаних са предњим приступом.
  • 1950. — Развој сигурних трбушне техника довео је до све чешће примене предњег приступа.
  • 1963. — Робсон је описао значај радикалне нефректомије за успешно преживљавање болесника са карцинома бубрега.[3]
  • 1990. — Климан је на Универзитету у Вашингтону обавио прву лапароскопску нефректомију.[4]

После ових открића требало је да прође још једна деценија, која је била неопходна за развоја лапароскопске оперативне технике у неким институцијама са одговарајућим искуства у области лапароскопске хирургије пре него што је ова метода широм света постала стандарда метода која је требало да замени радикалну нефректомију.[5][6]

Индикације

[уреди | уреди извор]

Ова операција је у савременој урологији једна од метода избора за уклањање оболелеог бубрега и спречавање ризика од настанка додатних компликација. Постоје три главна разлога за ово:

  • Нестабилни или делимично функционални бубрег (бубрега не ради правилно)
  • Инфекција која проузрокује оштећење бубрега
  • Рак бубрега

Предности

[уреди | уреди извор]
Лапароскоп последње генерације

Предности лапороскопске нефректомије чине следеће групе чинилаца:

Конфор болесника
  • Смањење постоперативног боле (интензитета и дужине трајања)
  • Смањење или потно одсуство постоперативне парезе цреваа што омогућава перорални унос већ након првих 24 часа после операција.
  • Устајање из постеље истог дана након операције.
  • Краћи боравак у болници.
  • Брже враћање болесника свакодневним животним активностим.
Смањење морбидитета и морталитета
  • Избегавање јатрогене трауме (као што су оштећења јетре, слезине и других паренхимних органа)
  • Скраћено трајање операције, на рачун отварања и затварања трбуха.
  • Смањен проценат постоперативног илеуса
  • Избегавање јатрогене инфекције постоперативне ране.
  • Смањен проценат тромо-емболијских догађаја.
  • Смањен проценат плућних компликација.
Мањи трошкови лечења
  • Краћи боравак у болници
  • Мањи трошкови медицинског материјала и лекова.
  • Мањи проценат постоперативних компликација.
Краће одсуствовање од свакодневних активности
  • Мање умањење зараде због боловања и лечења
  • Бржи опорак и брже враћање породићном животу и редовним радним активностима.

Начин извођења

[уреди | уреди извор]

Захват се изводи у општој анестезији, и траје око три сата. На трбуху пацијента кроз 3 до 4 отвора приступа се унутрашњим органима. Кроз један од отвора уводи се лапаросцоп (танка цеви са хладним светлом и камером на врху) а кроз друге отворе уводе се хируршки инструменти и кроз највећи отвор (рез) на трбуху вади бубрег.[7]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Banga N, Nicol D (2012). „Techniques in laparoscopic donor nephrectomy”. BJU Int. 110: 1368—73. .
  2. ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
  3. ^ Robson CJ (јануар 1963). „Radical nephrectomy for renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 89: 37—42. PMID 13974490. doi:10.1016/S0022-5347(17)64494-X. .
  4. ^ Gunning JE (1974). „The history of laparoscopy”. J Reprod Med. 12 (6): 222—6. PMID 4275893. 
  5. ^ Portis, A. J.; Clayman, R. V. (2001). „Should laparoscopy be the standard approach used for radical nephrectomy?”. Curr Urol Rep. 2 (2): 165—70. PMID 12084286. doi:10.1007/s11934-001-0014-z. .
  6. ^ Ljungberg B, Hanbury DC, Kuczyk MA, Merseburger AS, MuldersPFA, Patard JJ, et al. EAU Guidelines on renal cell carcinoma,2006.
  7. ^ Vukas D. (2001). „Trideset godina transplantacije bubrega u Rijeci”. Medicina. 37: 22—4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лапароскопска_нефректомија&oldid=27892619”