Кутикула

Кутикула је површински заштитни слој на телу многих животиња и биљака, нарочито оних које насељавају сувоземне екосистеме. Синтетише је епидермис, нема ћелијску структуру, а у састав кутикуле често улазе липиди. Функција кутикуле је механичка заштита и заштита од прекомерног исушивања тела.

Кутикула је присутна код појединих група алги и код свих копнених биљака. У састав кутикуле копнених биљака улази воштано једињење кутин, док се код алги могу пронаћи и друга једињења. Кутин је непропустан за воду те слој који гради успешно задржава воду у телу, спречавајући испаравање са површине. Код васкуларних биљака кутикула не прекрива једино отворе за размену гасова (стоме и лентицеле).

Кутикула је присутна код већине група бескичмењака, али најзначајнију улогу има код животиња код којих долази до њеног пресвлачења (Ecdysozoa). Код ове групе бескичмењака (у коју спадају и најбројнији - зглавкари) кутикула је изграђена од два слоја:

• спољашње епикутикуле, која је најчешће изграђена из липопротеина;
• унутрашње прокутикуле, која је већим делом изграђена од хитина и може се диференцирати на два подслоја:

• спољашњи, егзокутикулу
• унутрашњи, ендокутикулу

Чврстина кутикуле се понекад остварује инкрустацијама калцијум-карбоната, као што је случај код ендокутикуле декаподних ракова. Како кутикула спречава раст организма, током животног циклуса неколико пута се дешава њено пресвлачење. Пресвлачење је хормонски регулисано.

Међу хордатима, само примитивније (водене групе попут туниката и риба) садрже кутикулу на површини тела. Улога кутикуле је механичка одбрана, заштита од патогена, као и омогућавање лакшег кретања кроз водену средину.