Пређи на садржај

Куп Никша Бућин

С Википедије, слободне енциклопедије
Куп Никша Бућин
ОрганизаторУдружење клубова Југ
Основано1956.
Држава Црна Гора
Тренутни првакГрбаљ (2022/23)
Најуспешнији клуб
  • Бокељ

    8 пута

Куп Никша Бућин, фудбалско је такмичење у Црној Гори, које се одржава у организацији Удружења клубова Југ и учествују сви клубови из градова који припадају јужној регији. Основано је у знак сјећања на Никшу Бућина и финале се игра у Котору. Побједнику се предаје пехар у стално власништво и прелазни пехар, који је поклон Субнора Котор, покровитеља такмичења. Играчи и чланови побједничког клуба и службена лица у финалној утакмици добијају златне медаље, док поражени у финалу добијају сребрне медаље.

Рекордер је Бокељ који је такмичење освојио осам пута заредом, док је други тим Бокеља освојио једном, а Арсенал је освојио седам пута.

Историја

[уреди | уреди извор]

Такмичење је основано 1956. године од стране Фудбалског савеза Јужне регије Црне Горе и Борачке организације Котора, у знак сјећања на борца и бившег фудбалера Бокеља — Никшу Бућина,[1] који је погинуо у новембру 1944. године у борби против четника.[2][3] Основано је тако да учествују сви клубови из градова који припадају Јужној регији, а од почетка финале се игра на стадиону Бокеља у Котору, обично 1. маја. За побједнике од 1956. до 1964. нема података, а од 1964. до 1971. Бокељ је освојио осам пута заредом.[4]

Године 1972. предсједништво фудбалског савеза подручја Котор донијело је одлуку да се из такмичења искључе клубови који се такмиче у већем степену такмичења од међуопштинског, које је касније постало Јужна регија, због неравноправних односа у снази клубова, што је трајало до 1995.[4] У почетним годинама поједини клубови су одустајали због недостатка материјалних средстава, а од 1964. године, од када савез има документацију, до 1995. године, забиљежена су само два прекида утакмице.[4] Година 1996. је проглашена за годину јубилеја и дозвољено је учешће свим клубовима без обзира на степен такмичења у којем играју.[4] Јубиларно издање освојио је ФК Ловћен, након чега су освојили Могрен и Отрант, а 1999. Куп није одржан због НАТО бомбардовања СР Југославије.[4]

Године 2000. освојио је Морнар са гол-разликом 9 : 0 на три утакмице.[5] Године 2001. освојио је други тим Бокеља, након чега су освајали ОФК Бар, Слога Стари Бар, по двапут Игало и Отрант,[4] а 2008. освојио је Морнар по трећи пут, који је те сезоне такође освојио и првенство и куп Јужне регије.[6] Године 2009. освојио је ОФК Бар по други пут, након чега је освојио Арсенал по четврти пут.[4] Године 2011. Куп је освојио Хајдук Бар по први пут, док је 2013. освојило Цетиње по први пут.[4] Године 2014. Слога Стари Бар је освојила по трећи пут, док је Хајдук 2015. освојио по други пут,[7] а Арсенал 2016. по шести пут.[4]

Године 2017. освојила је Слога Радовићи по други пут у историји и први пут послије 1980. године, побједом у финалу против Арсенала 3 : 1 након једанаестераца.[8] Године 2018. освојио је Арсенал по седми пут, побиједивши у финалу Слогу Радовићи 3 : 0.[9] Слога Радовићи је 2019. играла треће финале заредом и побиједила је Слогу Стари Бар 7 : 0, освојивши такмичење трећи пут у историји.[10]

Због пандемије ковида 19, Куп није одржаван 2020. и 2021. године,[11] а 2022. освојио је Орјен по пети пут у историји, а први пут од 1990. побједом у финалу против Ловћена 3 : 0.[12] Године 2023. освојио је Грбаљ по први пут у историји, побиједивши у финалу Ловћен 1 : 0.[13] Године 2024. освојила је Слога Стари Бар по четврти пут, а први пут послије 2014. побједом у финалу против Слоге Радовићи 4 : 2 послије извођења једанаестераца, након што је утакмица завршена 2 : 2 у регуларном дијелу.[14]

Побједници

[уреди | уреди извор]

Успјешност клубова

[уреди | уреди извор]
Позиција Клуб Број побједа Године
1. Бокељ 8 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971
2. Арсенал 7 1974, 1984, 1989, 2010, 2012, 2016, 2018
3. Игало 6 1976, 1978, 1983, 1991, 2003, 2007
4. Орјен 5 1973, 1977, 1982, 1990, 2022
5. Бијела 4 1986, 1988, 1992, 1995
Слога Стари Бар 1994, 2004, 2014, 2024
7. Морнар 3 1979, 2000, 2008
Слога Радовићи 1980, 2017, 2019
Отрант Олимпик 1997, 2005, 2006
10. Могрен 2 1975, 1998
Лука Бар 1985, 1987
ОФК Бар 2002, 2009
Партизан Бар 2011, 2015
14. Торпедо 1 1972
Тара 1981
Херцег Нови 1993
Ловћен 1996
Бокељ 2 2001
Цетиње 2013
Грбаљ 2023

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Није одржано 1999. због НАТО бомбардовања СР Југославије.[4]
  2. ^ а б Није одржано 2020. и 2021. због пандемије ковида 19.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „ФК “Орјен” у финалу Купа “Никша Бућин. rthn.co.me. 11. 5. 2022. Приступљено 17. 10. 2023. 
  2. ^ „Jovo Suđić: Poništiti odluku SO Kotor i vratiti ime kotorskom bazenu”. radioskala.me. 23. 8. 2021. Приступљено 17. 10. 2023. 
  3. ^ „Program podizanja spomen-obilježja u opštini Kotor za 2021. godinu” (pdf). kotor.me. 24. 3. 2022. Приступљено 17. 10. 2023. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Kup “Nikša Bućin. juznaregija.me. Архивирано из оригинала 10. 11. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2023. 
  5. ^ Macanović, Lazar (9. 10. 2018). „U susret stogodišnjici fudbala u Baru (17.): Agresija NATO i „Mornar. barskiportal.com. Приступљено 17. 10. 2023. 
  6. ^ Macanović, Lazar (20. 2. 2019). „U susret stogodišnjici fudbala u Baru (21.): Rusi kao spas”. barskiportal.com. Приступљено 17. 10. 2023. 
  7. ^ „Hajduk osvojio pehar”. dan.co.me. 6. 5. 2015. Приступљено 17. 10. 2023. 
  8. ^ Popadić, Dragan (1. 5. 2017). „Sloga osvojila Kup Niksa Bucin”. radiotivat.com. Приступљено 17. 10. 2023. 
  9. ^ Popadić, Dragan (1. 5. 2018). „Arsenal – Sloga 3:0”. radiotivat.com. Приступљено 17. 10. 2023. 
  10. ^ Kovačević, Ilija (3. 5. 2019). „Starobarani poraženi u finalu Kupa Nikša Bućin”. barinfo.me. Приступљено 17. 10. 2023. 
  11. ^ „Odali poštu heroju Nikši Bućinu”. dan.co.me. 4. 5. 2020. Приступљено 17. 10. 2023. 
  12. ^ „Orjenu Kup „Nikša Bućin. sjevercg.me. 26. 5. 2022. Приступљено 17. 10. 2023. 
  13. ^ „Grbalj osvojio trofej u Kupu "Nikše Bućina". dan.co.me. 1. 8. 2023. Приступљено 17. 10. 2023. 
  14. ^ Kovačević, Ilija (1. 5. 2024). „Starobarani osvojili Kup Nikše Bućina”. sjevercg.me. Приступљено 17. 10. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]