Куп Никша Бућин
Куп Никша Бућин | |
---|---|
Организатор | Удружење клубова Југ |
Основано | 1956. |
Држава | Црна Гора |
Тренутни првак | Грбаљ (2022/23) |
Најуспешнији клуб |
|
Куп Никша Бућин, фудбалско је такмичење у Црној Гори, које се одржава у организацији Удружења клубова Југ и учествују сви клубови из градова који припадају јужној регији. Основано је у знак сјећања на Никшу Бућина и финале се игра у Котору. Побједнику се предаје пехар у стално власништво и прелазни пехар, који је поклон Субнора Котор, покровитеља такмичења. Играчи и чланови побједничког клуба и службена лица у финалној утакмици добијају златне медаље, док поражени у финалу добијају сребрне медаље.
Рекордер је Бокељ који је такмичење освојио осам пута заредом, док је други тим Бокеља освојио једном, а Арсенал је освојио седам пута.
Историја
[уреди | уреди извор]Такмичење је основано 1956. године од стране Фудбалског савеза Јужне регије Црне Горе и Борачке организације Котора, у знак сјећања на борца и бившег фудбалера Бокеља — Никшу Бућина,[1] који је погинуо у новембру 1944. године у борби против четника.[2][3] Основано је тако да учествују сви клубови из градова који припадају Јужној регији, а од почетка финале се игра на стадиону Бокеља у Котору, обично 1. маја. За побједнике од 1956. до 1964. нема података, а од 1964. до 1971. Бокељ је освојио осам пута заредом.[4]
Године 1972. предсједништво фудбалског савеза подручја Котор донијело је одлуку да се из такмичења искључе клубови који се такмиче у већем степену такмичења од међуопштинског, које је касније постало Јужна регија, због неравноправних односа у снази клубова, што је трајало до 1995.[4] У почетним годинама поједини клубови су одустајали због недостатка материјалних средстава, а од 1964. године, од када савез има документацију, до 1995. године, забиљежена су само два прекида утакмице.[4] Година 1996. је проглашена за годину јубилеја и дозвољено је учешће свим клубовима без обзира на степен такмичења у којем играју.[4] Јубиларно издање освојио је ФК Ловћен, након чега су освојили Могрен и Отрант, а 1999. Куп није одржан због НАТО бомбардовања СР Југославије.[4]
Године 2000. освојио је Морнар са гол-разликом 9 : 0 на три утакмице.[5] Године 2001. освојио је други тим Бокеља, након чега су освајали ОФК Бар, Слога Стари Бар, по двапут Игало и Отрант,[4] а 2008. освојио је Морнар по трећи пут, који је те сезоне такође освојио и првенство и куп Јужне регије.[6] Године 2009. освојио је ОФК Бар по други пут, након чега је освојио Арсенал по четврти пут.[4] Године 2011. Куп је освојио Хајдук Бар по први пут, док је 2013. освојило Цетиње по први пут.[4] Године 2014. Слога Стари Бар је освојила по трећи пут, док је Хајдук 2015. освојио по други пут,[7] а Арсенал 2016. по шести пут.[4]
Године 2017. освојила је Слога Радовићи по други пут у историји и први пут послије 1980. године, побједом у финалу против Арсенала 3 : 1 након једанаестераца.[8] Године 2018. освојио је Арсенал по седми пут, побиједивши у финалу Слогу Радовићи 3 : 0.[9] Слога Радовићи је 2019. играла треће финале заредом и побиједила је Слогу Стари Бар 7 : 0, освојивши такмичење трећи пут у историји.[10]
Због пандемије ковида 19, Куп није одржаван 2020. и 2021. године,[11] а 2022. освојио је Орјен по пети пут у историји, а први пут од 1990. побједом у финалу против Ловћена 3 : 0.[12] Године 2023. освојио је Грбаљ по први пут у историји, побиједивши у финалу Ловћен 1 : 0.[13] Године 2024. освојила је Слога Стари Бар по четврти пут, а први пут послије 2014. побједом у финалу против Слоге Радовићи 4 : 2 послије извођења једанаестераца, након што је утакмица завршена 2 : 2 у регуларном дијелу.[14]
Побједници
[уреди | уреди извор]- 1956—1963: Непознато
- 1964: Бокељ
- 1965: Бокељ
- 1966: Бокељ
- 1967: Бокељ
- 1968: Бокељ
- 1969: Бокељ
- 1970: Бокељ
- 1971: Бокељ
- 1972: Торпедо
- 1973: Полет
- 1974: Арсенал
- 1975: Могрен
- 1976: Игало
- 1977: Орјен
- 1978: Игало
- 1979: Морнар
- 1980: Слога Радовићи
- 1981: Тара
- 1982: Орјен
- 1983: Игало
- 1984: Арсенал
- 1985: Лука Бар
- 1986: Бијела
- 1987: Лука Бар
- 1988: Бијела
- 1989: Арсенал
- 1990: Орјен
- 1991: Игало
- 1992: Бијела
- 1993: Херцег Нови
- 1994: Слога Стари Бар
- 1995: Бијела
- 1996: Ловћен
- 1997: Отрант
- 1998: Могрен
- 1999: Није одржано[н 1]
- 2000: Морнар
- 2001: Бокељ 2
- 2002: ОФК Бар
- 2003: Игало
- 2004: Слога Стари Бар
- 2005: Отрант
- 2006: Отрант
- 2007: Игало
- 2008: Морнар
- 2009: ОФК Бар
- 2010: Арсенал
- 2011: Хајдук Бар
- 2012: Арсенал
- 2013: Цетиње
- 2014: Слога Стари Бар
- 2015: Хајдук Бар
- 2016: Арсенал
- 2017: Слога Радовићи
- 2018: Арсенал
- 2019: Слога Радовићи
- 2020: Није одржано[н 2]
- 2021: Није одржано[н 2]
- 2022: Орјен
- 2023: Грбаљ
- 2024: Слога Стари Бар
Успјешност клубова
[уреди | уреди извор]Позиција | Клуб | Број побједа | Године |
---|---|---|---|
1. | Бокељ | 8 | 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971 |
2. | Арсенал | 7 | 1974, 1984, 1989, 2010, 2012, 2016, 2018 |
3. | Игало | 6 | 1976, 1978, 1983, 1991, 2003, 2007 |
4. | Орјен | 5 | 1973, 1977, 1982, 1990, 2022 |
5. | Бијела | 4 | 1986, 1988, 1992, 1995 |
Слога Стари Бар | 1994, 2004, 2014, 2024 | ||
7. | Морнар | 3 | 1979, 2000, 2008 |
Слога Радовићи | 1980, 2017, 2019 | ||
Отрант Олимпик | 1997, 2005, 2006 | ||
10. | Могрен | 2 | 1975, 1998 |
Лука Бар | 1985, 1987 | ||
ОФК Бар | 2002, 2009 | ||
Партизан Бар | 2011, 2015 | ||
14. | Торпедо | 1 | 1972 |
Тара | 1981 | ||
Херцег Нови | 1993 | ||
Ловћен | 1996 | ||
Бокељ 2 | 2001 | ||
Цетиње | 2013 | ||
Грбаљ | 2023 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Није одржано 1999. због НАТО бомбардовања СР Југославије.[4]
- ^ а б Није одржано 2020. и 2021. због пандемије ковида 19.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „ФК “Орјен” у финалу Купа “Никша Бућин””. rthn.co.me. 11. 5. 2022. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Jovo Suđić: Poništiti odluku SO Kotor i vratiti ime kotorskom bazenu”. radioskala.me. 23. 8. 2021. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Program podizanja spomen-obilježja u opštini Kotor za 2021. godinu” (pdf). kotor.me. 24. 3. 2022. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Kup “Nikša Bućin“”. juznaregija.me. Архивирано из оригинала 10. 11. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2023.
- ^ Macanović, Lazar (9. 10. 2018). „U susret stogodišnjici fudbala u Baru (17.): Agresija NATO i „Mornar“”. barskiportal.com. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ Macanović, Lazar (20. 2. 2019). „U susret stogodišnjici fudbala u Baru (21.): Rusi kao spas”. barskiportal.com. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Hajduk osvojio pehar”. dan.co.me. 6. 5. 2015. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ Popadić, Dragan (1. 5. 2017). „Sloga osvojila Kup Niksa Bucin”. radiotivat.com. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ Popadić, Dragan (1. 5. 2018). „Arsenal – Sloga 3:0”. radiotivat.com. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ Kovačević, Ilija (3. 5. 2019). „Starobarani poraženi u finalu Kupa Nikša Bućin”. barinfo.me. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Odali poštu heroju Nikši Bućinu”. dan.co.me. 4. 5. 2020. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Orjenu Kup „Nikša Bućin“”. sjevercg.me. 26. 5. 2022. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Grbalj osvojio trofej u Kupu "Nikše Bućina"”. dan.co.me. 1. 8. 2023. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ Kovačević, Ilija (1. 5. 2024). „Starobarani osvojili Kup Nikše Bućina”. sjevercg.me. Приступљено 17. 10. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Куп Никша Бућин Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2016) на сајту juznaregija.me