Пређи на садржај

Кубаба

С Википедије, слободне енциклопедије
Кубаба
Краљица Кубаба, Музеј анадолијских цивилизација
Династија3. династија Киша
краљица Сумера, око 25. век п. н. е.

Кубаба (у Вајднер хроници или Chronicle of É-sagila)[1], једина је краљица на списку краљева Сумера, који наводи да је владала 100 година - отприлике у раном династијском III периоду (око 2500–2330. п. н. е.) сумерске историје. У раном хетитском периоду била је обожавана као богиња.

Краљица

[уреди | уреди извор]

Кубаба је једна од ретких жена које су икада саме владале у историји Месопотамије. Већина верзија краљевског списка сврстава је једину у њену сопствену династију, 3. династију Киша, након пораза Шарумитера града-државе Мари, али друге верзије је повезују са 4. династијом, која је следила примат краља Акшака. Пре него што је постала монарх, списак краљева каже да је била продавачица пива але.

Рељефни портрет Кубабе.

Њен син Пузур-Суен и унук Ур-Забаба пратили су је на престолу Сумера као четврта династија Киш на листи краљева, у неким примерцима као њени директни наследници, у другима са интервенцијом династије Акшак. Ур-Забаба је такође познат и као краљ за кога се говори да је владао у Сумеру током младости Саргона Великог из Акада, који је недуго затим војно ставио под свој надзор већи део Блиског истока.

Богиња

[уреди | уреди извор]

Светилишта у част Кубабе проширила су се широм Месопотамије.[2][3] У области Хурита, она се може поистоветити са Кебатом или Хепатом, једним од имена богиње Хуритске мајке Ханаханах (од Хуритског ханах, „мајка“).

Кубаба је постала богиња заштитница древног града Каркемиша на горњем Еуфрату, у касном Хуритском/раном Хетитском периоду.[4] Рељефне резбарије, које се сада налазе у Музеју анадолијских цивилизација (Anadolu Medeniyetleri Müzesi), у Анкари, приказују је како седи, носи цилиндрични покривач за главу попут полоса и држи вероватно тимпанон (ручни бубањ) или можда огледало у једној руци и мак (или можда шипак) у другој. Она игра улогу у лувијским текстовима и мању улогу у хетитским текстовима, углавном у хуритским ритуалима.

Рани фенички печат, посвећен богињи Кубаби, од Матруне, ћерке Аплаханде, 19. век п. н. е.

Према Емануелу Ларошу, Мартену Ј. Вермасерену и Марку Муну, њен култ се касније проширио и њено име је прилагођено главној богињи хетитских наследничких краљевина у Анадолији.[5] Ово божанство се касније развило у фригијску Matar Kubileya („мајку Кибелу“),[6] које је било приказано у петроглифима и поменуто у пратећим натписима.[7] Фригијска богиња иначе мало личи на Кубабу, која је - према Херодоту - била суверено божанство у Сарду.[8]

Њено лидијско име је Кував или Куфав које су Јонијски Грци прво писали Кибебе, а не Кибеле; Јан Бремер бележи у овом контексту из 7. века Семониде из Аморгоса, који једног од њених хеленских следбеника назива кибебос.[9] Бремер примећује да је у следећем веку она додатно хеленизована од Хипонакса, као "Кибебе, ћерка Зевсова".[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Weidner Chronicle (ABC 19) or Esagila Chronicle Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2015).
  2. ^ The Weidner "Chronicle" mentioning Kubaba from Grayson, A.K. (1975) "Assyrian and Babylonian Chronicles"
  3. ^ Munn, Mark (2004) "Kybele as Kubaba in a Lydo-Phrygian Context": Emory University cross-cultural conference "Hittites, Greeks and Their Neighbors in Central Anatolia" (Abstracts)
  4. ^ F. Graf, Nordionische Kulte (Rome) 1985:111, noted by Jan N. Bremmer, "Attis: A Greek God in Anatolian Pessinous and Catullan Rome" Mnemosyne, Fourth Series, 57.5 (2004:534-573) p. 539.
  5. ^ Laroche 1960; Vermaseren 1977; Munn, 2004<
  6. ^ Munn, 2004
  7. ^ C.H.E. Haspels, The Highlands of Phrygia 1971, I 293 no 13, noted in Walter Burkert, Greek Religion, 1985, III.3.5 notes 17 and 18.
  8. ^ Herodotus 5.102.1, noted by Munn 2004
  9. ^ Bremmer (2004), 539 notes Semonides Fr 39 (West).
  10. ^ Bremmer (2004), 539 notes Hipponax Fr 125 Degani equivalent to Fr 127 West.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • "The Weidner 'Chronicle' mentioning Kubaba" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2015). From Grayson, A. K. (1975). Assyrian and Babylonian Chronicles.
  • Munn, Mark (2004). "Kybele as Kubaba in a Lydo-Phrygian Context": Emory University cross-cultural conference "Hittites, Greeks and Their Neighbors in Central Anatolia" (Abstracts)
  • Laroche Emmanuel, "Kubaba déesse anatolienne, et le problème des origines de Cybèle", Eléments orientaux dans la religion grecque ancienne, Paris 1960, p. 113-128.
  • Vermaseren, Maarten J., Cybele and Attis; the Myth and the Cult, A.M.H. Lemmers, Trans., Thames and Hudson, London. (1970)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кубаба&oldid=26910556”