Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану
| Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану | |
|---|---|
.jpg) Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану под Рудником. | |
| Опште информације | |
| Место | Мајдан |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Крајпуташи |
| Време настанка | 20. век |
Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану (општина Горњи Милановац) налазе се на међи села Мајдан и Сврачковци, са леве стране Ибарске магистрале у правцу Београда. Смештени су високо у врзини изнад пута, на породичном имању Петровића. Виши крајпуташ, са приказом војника подигнут је Јовану Петровићу, војнику који је погинуо у Другом балканском рату 1913. године.[1] Други је подигнут његовом оцу Сими који је умро 1877. године. Оба споменика подигао је син, односно унук Гвозден.[2]
Споменици припадају типу "капаша". По обради и врсти камена очигледно је да су рад истог мајстора.
Крајпуташ Јовану Петровићу
[уреди | уреди извор]Материјал, димензије, стање
[уреди | уреди извор]Споменик је исклесан од тврдог грабовичког "љутика". Димензије стуба износе 160х34х22 cm. Камена "капа" је висока 12, а широка 48х36 cm. Крајпуташ је оштећен у горњем делу и прекривен лишајем.
Опис
[уреди | уреди извор]Са предње, источне стране споменика уклесана је фигура војника у ставу мирно, без оружја. Покојник је приказан као млађи човек озбиљног лика. Око његове главе лучно је уклесан је натпис: ЈОВАН ПЕТРОВИЋ. На левој бочној страни приказана је пушка са бајонетом, а на супротној крстолики орнамент. На полеђини крајпуташа је плитки урез рама, а у њему складан геометријски мотив троструког поновљеног крста. Испод је натпис у 12 грубо исклесаних редова.
Епитаф
[уреди | уреди извор]- ЈОВАН ПЕТ
- РОВИЋ ЖИВИ
- 25 ГОД А
- ПОГИНУО 15.
- ЈУЛА 1913. Г
- НА ЧЕМРЕНИК
- У НА БУГАРСК
- ОЈ ГРАНИЦИ
- СПОМЕН М
- У ПОДИЖ
- Е СИН ��В
- ОЗДЕН
Крајпуташ Сими Петровићу
[уреди | уреди извор]Опис
[уреди | уреди извор]Споменик поседује исте техничке и ликовне карактеристике. Лице споменика украшено је плитким геометријским урезом умноженог крста, испод кога је текст епитафа у 8 редова који се наставља на десној бочној страни. На левом боку је приказ пушке. И овде је полеђина споменика украшена плитким геометријским урезом троструког поновљеног крста.
Материјал, димензије, стање
[уреди | уреди извор]Исклесан је од тврдог грабовичког камена. Димензије стуба износе 130х27х20 cm, а камене покривке 13х31х29 cm. Споменик је добро очуван, осим што је прекривен лишајем.
Епитаф
[уреди | уреди извор]- СИМО ПО
- ЖИВИ 38
- ГОД А У
- МРЕ 1877
- Г ТУРС
- О РАТА
- СПОМЕН
- МУ ПОД
Текст се наставља на десном боку:
- ЖЕ УНУК ГВОЗДЕН ПЕТРОВИЋ[2]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5.
- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.