Пређи на садржај

Коста Богдановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Коста Богдановић
Коста Богдановић - српски вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности
Лични подаци
Датум рођења(1930-06-03)3. јун 1930.
Место рођењаИлиџа, Краљевина Југославија
Датум смрти9. октобар 2012.(2012-10-09) (82 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Коста Богдановић (Илиџа, 3. јун 1930Београд, 9. октобар 2012) био је српски вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1962. године. Вајарство је учио код Сретена Стојановића између 1958. и 1961.

Од 1959. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству, а прву самосталну изложбу одржао је 1964. у Београду.

Радио је у Музеју савремене уметности у Београду од 1967. до 1994. године где је био и в.д. директор 19851987. У Музеју је основао 1974. Центар за визуелну културу и информације.

Предмет Визуелна култура предавао је на Академији ликовнх уметности у Сарајеву 19821991, а затим на Академији у Бањој Луци од 1992. На Академији у Новом Саду предаје Теорију визуелне културе од 1992. године.

Члан је Међународног удружења уметничких критичара (AICA) и УЛУС-а од 1962.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Скулптура

[уреди | уреди извор]
Коста Богдановић, Византема II (1990), Народни му��еј Краљево

Када се неки уметник, попут Косте Богдановића који се скулптуром бави од 1958. године, а то није редак случај поготово у веку модернизма, истовремено бави стваралаштвом и теоријом стваралаштва, која се дакако не ��дноси само на његово властито дело већ и на појаве у ширем ликовном пољу, тада је један од кључних проблема да се разуме шта из чега проистиче: да ли је уметност израз теоријског промишљања уметности и уметничког тренутка времена, или можда је пластичка форма последица искуства која се стиче из праксе уметничког стваралаштва? Богдановић спада у оне ствараоце у обема областима који је можда најсвеснији тих сталних процеса у уметности и то сазнање као трајну свест редовно репродукује у својим радовима - скулптурама, рељефима, сликама, цртежима. Та постојаност овог, међу аутентичнијим опусима у српској уметности и теорији последњих неколико деценија од изузетног је значаја за проналажење и формирање специфичног лика наше уметности али, с друге стране, и за њено укључивање у актуелне токове на међународној сцени.

Теоријски рад

[уреди | уреди извор]

Упоредо са трагањем за новим облицима у својој скулптури Коста Богдановић је био посвећен и истраживањима и домену критичке интерпретације форме, колико нове толико и историјске. Макар површно познавајући његов теоријски комплекс који је он назвао „визуелна култура“ а који је низ година предавао као посебан предмет на ликовним академијама, истовремено са његовим радом у вајарском медију, није тешко проникнути у основне принципе његовог рада на оба поља - и у уметничкој пракси и у теоријском дискурсу. Та „свест о блику“ која је централно место његовог теоријског промишљања о уметности обележила је његову активност на овом плану. А она се креће у кругу темељних поставки модерног и савременог стваралаштва којима Богдановић безуветно припада доказујући то током целокупне каријере увек се залажући за отварање нових путева рада и интелектуалних активности али са једном дирекцијом - они морају бити одговорни доказаним естетичким принципима уметности овог века која је редовно део свог креативног капацитета црпла из уметности ранијих епоха, дакако у равни која је продирала у ново време.

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Скулптуре у јавном простору

[уреди | уреди извор]

Библиографија (избор)

[уреди | уреди извор]

Књиге

  • 1984 Теорија форме, ко-аутор, Завод за уџбенике, Београд (II издање 1999, III издање 2004)
  • 1986 Увод у визуелну културу, Завод за уџбенике, Београд (II издање 2005)
  • 1998 Свест о облику I, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1995 Свест о облику II, Прометеј, Нови Сад
  • 2001 Десет основних палеотехничких принципа у обликовању и грађењу, Народни музеј, Центар за визуелну културу „Огледало“, Краљево
  • 2002 Визибилност латентних динамизама у статичним формама, Фабрика папира, Центар за визуелна истраживања и развој визуелне културе „Круг“, Чачак
  • 2004 Свет скулптуре - Преглед историје светске скулптуре од палеолита до седамдесетих година ХХ века, Универзитет уметности, Београд
  • 2005 Поетика визуелног, Завод за уџбенике, Београд
  • 2007 Поетика визуелног - Визибилно као спознаја и култура, Завод за уџбенике, Београд
  • 2009 Лице и лик у визуелној спознаји, Завод за уџбенике, Београд
  1. ^ „Kosta Bogdanović”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • 2009 Коста Богдановић, радови, 1949-2009, каталог ретроспективне изложбе, Кућа легата, Музеј савремене уметности, Београд

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]