Коста Богдановић
Коста Богдановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. јун 1930. |
Место рођења | Илиџа, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 9. октобар 2012.82 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Коста Богдановић (Илиџа, 3. јун 1930 — Београд, 9. октобар 2012) био је српски вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирао је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1962. године. Вајарство је учио код Сретена Стојановића између 1958. и 1961.
Од 1959. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству, а прву самосталну изложбу одржао је 1964. у Београду.
Радио је у Музеју савремене уметности у Београду од 1967. до 1994. године где је био и в.д. директор 1985 — 1987. У Музеју је основао 1974. Центар за визуелну културу и информације.
Предмет Визуелна култура предавао је на Академији ликовнх уметности у Сарајеву 1982 — 1991, а затим на Академији у Бањој Луци од 1992. На Академији у Новом Саду предаје Теорију визуелне културе од 1992. године.
Члан је Међународног удружења уметничких критичара (AICA) и УЛУС-а од 1962.
Стваралаштво
[уреди | уреди извор]Скулптура
[уреди | уреди извор]Када се неки уметник, попут Косте Богдановића који се скулптуром бави од 1958. године, а то није редак случај поготово у веку модернизма, истовремено бави стваралаштвом и теоријом стваралаштва, која се дакако не ��дноси само на његово властито дело већ и на појаве у ширем ликовном пољу, тада је један од кључних проблема да се разуме шта из чега проистиче: да ли је уметност израз теоријског промишљања уметности и уметничког тренутка времена, или можда је пластичка форма последица искуства која се стиче из праксе уметничког стваралаштва? Богдановић спада у оне ствараоце у обема областима који је можда најсвеснији тих сталних процеса у уметности и то сазнање као трајну свест редовно репродукује у својим радовима - скулптурама, рељефима, сликама, цртежима. Та постојаност овог, међу аутентичнијим опусима у српској уметности и теорији последњих неколико деценија од изузетног је значаја за проналажење и формирање специфичног лика наше уметности али, с друге стране, и за њено укључивање у актуелне токове на међународној сцени.
Теоријски рад
[уреди | уреди извор]Упоредо са трагањем за новим облицима у својој скулптури Коста Богдановић је био посвећен и истраживањима и домену критичке интерпретације форме, колико нове толико и историјске. Макар површно познавајући његов теоријски комплекс који је он назвао „визуелна култура“ а који је низ година предавао као посебан предмет на ликовним академијама, истовремено са његовим радом у вајарском медију, није тешко проникнути у основне принципе његовог рада на оба поља - и у уметничкој пракси и у теоријском дискурсу. Та „свест о блику“ која је централно место његовог теоријског промишљања о уметности обележила је његову активност на овом плану. А она се креће у кругу темељних поставки модерног и савременог стваралаштва којима Богдановић безуветно припада доказујући то током целокупне каријере увек се залажући за отварање нових путева рада и интелектуалних активности али са једном дирекцијом - они морају бити одговорни доказаним естетичким принципима уметности овог века која је редовно део свог креативног капацитета црпла из уметности ранијих епоха, дакако у равни која је продирала у ново време.
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]- 1964 Галерија графички колектив, Београд
- 1965 Galerie 16, Graz
- 1967 Kulturzentrum deutschsprachiger leseraum, Wien
- 1968 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
- 1969 Центар за културу - ликовни салон, Ниш, Галерија Дома омладине, Београд
- 1972 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
- 1974 Салон Музеја савремене уметности, Београд[1]
- 1977 Галерија Дома омладине, Београд
- 1978 Мала галерија, Љубљана, Галерија СКЦ, Београд
- 1980 Галерија Народног позоришта, Зеница
- 1982 Умјетничка галерија БиХ - Мала галерија, Сарајево
- 1987 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
- 1988 University Art Gallery, Albany, New York, Савремена Галерија центра за културу „Олга Петров“, Панчево, Велика галерија Културног центра Новог Сада, Нови Сад
- 1989 Музеј града Зенице - Ликовна галерија, Зеница
- 1992 Салон Музеја савремене уметности, Београд
- 1993 Народни музеј, Шабац, Галерија „Велимир Лековић“, Бар
- 1994 Галерија СКЦ, Београд
- 1995 Галерија „Дворац“, Никшић, Галерија „Меандер“, Апатин
- 1996 Галерија Центра за културу, Панчево
- 1997 Народни музеј, Краљево, Музеј науке и технике, Галерија науке и технике САНУ, Београд, Музеј савремене ликовне уметности, Нови Сад
- 2000 Галерија „Хаос“, Београд
- 2001 Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, Уметничка галерија, Крушевац, Дворац краља Николе, Никшић
- 2003 Градска галерија, Пожега, Музеј савремене ликовне уметности, Нови Сад
- 2004 Галерија Цептер, Београд, Модерна галерија, Лазаревац, Галерија Графички колектив, Београд
- 2005 Галерија савремене ликовне уметности „Србија“, Ниш
- 2006 Народни музеј, Шабац, Београдска тврђава, Београд
- 2007 Савремена галерија, Зрењанин, Легат Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, Лозница
- 2008 Галерија Народног музеја, Зајечар
- 2009 Galerija Urban District 16-11, Нови Сад, Музеј Мацура, Београд, Центар савремене умјетности Црне Горе, Галерија „Центар“, Подгорица, Галерија „Блок“, Нови Београд, Кућа легата, ретроспективна изложба, Београд
Скулптуре у јавном простору
[уреди | уреди извор]- 1987 Спомен обележје Вуку Караџићу, Шабац
- 1987 Хефестов стуб, Сплит
- 1989 Ингот, Зеница
- 1990 Исток-запад, Кикинда
- 1991 Ингот I, Панчево
- 1992 Храст „Граница“, Шабац
- 1993 Чесма, Шабац
- 1994 Без назива, Мајданпек
- 1994 Извор, Владимирци
- 1994 5 скулптура у камену, Шабац
- 1994 Поздрав сунцу I, Апатин
- 1994 Поздрав сунцу II, Апатин
- 1996 Дрво живота, Апатин
- 1996 Јанко Веселиновић, Коцељева
- 1997 Врата жеља, Шабац
- 1997 Милован Глишић, Владимирци
- 1999 Лилит, Апатин
- 1999 Лира, Парк код Аутокоманде, Београд
- 2000 Очи, Панчево
- 2000 Forma sacralica, Кикинда
- 2005 Успон, Панчево
- 2009 Стећак, Музеј Мацура, Нови Бановци
Библиографија (избор)
[уреди | уреди извор]- 1959 Коста Васиљковић, Богдановић, Видици, децембар, Београд
- 1964 Љубомир Глигоријевић, пред. кат., Галерија Графички колектив, Београд
- 1964 Ђорђе Кадијевић, НИН, 27. септембар, Београд
- 1968 Јеша Денегри, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
- 1969 Јеша Денегри, пред. кат, Галерија Дома омладине, Београд
- 1972 Бојан Бем, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
- 1974 Јеша Денегри, пред. кат., Салон Музеја савремене уметности, Београд
- 1974 Ђорђе Кадијевић, Бестелесна лепота, НИН, 7. јули, Београд
- 1974 Слободан Ристић, Коста Богдановић, Уметност, октобар-децембар, бр. 40, с. 77-78, Београд
- 1977 Бојан Бем, пред. кат., Галерија Дома омладине, Београд
- 1978 Јеша Денегри, пред. кат., Галерија СКЦ, Београд
- 1978 Слободан Ристић, У тражењу синтезе, Политика, 18. октобар, Београд
- 1987 Бојана Бурић, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
- 1987 Јован Деспотовић, Стваралачка самоодговорност, Ослобођење, 9. новембар, Сарајево
- 1992 Јован Деспотовић, пред. кат., Салон Музеја савремене уметности, Београд
- 1993 Бојана Бурић, Византеме Косте Богдановића, Пројека(р)т, бр. 1, мај, с. 61-62, Нови Сад
- 1994 Јадранка Толић, Митологеме форме дрвета, Борба, 22. март, Београд
- 1995 Андреј Тишма, Опредмећени дух, Дневник, 8. јануар, Нови Сад
- 1997 Јеша Денегри, Коста Богдановић, у Фрагменти постмодерног плурализма. Београдска уметничка сцена осамдесетих и почетка деведесетих, с. 127-128, Cicero, Београд
- 1997 Јеша Денегри, Коста Богдановић, Осамдесете: теме српске уметности, с. 153-157, Светови, Нови Сад
- 1998 Гордана Станишић, Нови сензибилитет материјала - скулптура као новог имиџа, у Уметност на крају века I, с. 179, Clio, Београд
- 1999 Јеша Денегри, Коста Богдановић у деведесетим, у Деведесете: теме српске уметности, с. 163-166, Светови, Нови Сад
- 2001 Рајка Бошковић, пред. кат., Културни центар Београда, Београд
- 2004 Јеша Денегри, пред. кат., Галерија Цептер, Београд
- 2009 Љиљана Слијепчевић, пред. кат., Galerija Urban District, 16-11, Нови Сад
- 2009 Рајка Бошковић, Узвишено у сенци. Уметност Косте Богдановића, каталог ретроспективне изложбе, Кућа Легата, Музеј савремене уметности, Београд
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге
- 1984 Теорија форме, ко-аутор, Завод за уџбенике, Београд (II издање 1999, III издање 2004)
- 1986 Увод у визуелну културу, Завод за уџбенике, Београд (II издање 2005)
- 1998 Свест о облику I, Музеј савремене уметности, Београд
- 1995 Свест о облику II, Прометеј, Нови Сад
- 2001 Десет основних палеотехничких принципа у обликовању и грађењу, Народни музеј, Центар за визуелну културу „Огледало“, Краљево
- 2002 Визибилност латентних динамизама у статичним формама, Фабрика папира, Центар за визуелна истраживања и развој визуелне културе „Круг“, Чачак
- 2004 Свет скулптуре - Преглед историје светске скулптуре од палеолита до седамдесетих година ХХ века, Универзитет уметности, Београд
- 2005 Поетика визуелног, Завод за уџбенике, Београд
- 2007 Поетика визуелног - Визибилно као спознаја и култура, Завод за уџбенике, Београд
- 2009 Лице и лик у визуелној спознаји, Завод за уџбенике, Београд
Награде
[уреди | уреди извор]- 1959 II награда за скулптуру, на изложби „Млади - ликовно стваралаштво“, Београд
- 1968 Сребрна плакета и специјална диплома града Варшаве и Удружења ликовних уметника Пољске на „Међународној изложби скулптуре у металу“, Варшава
- 1970 Откупна награда на „VI Плавом салону“, Задар
- 1974 Златни беочуг, Београд
- 1991 Награда на „6. Панчевачкој изложби југословенске скулптуре“, Панчево
- 1993 Политикина награда из „Фонда Владислав Рубникар“, Београд
- 1998 Награда УЛУПУДС-а за животно дело, Београд
- 2000 Награда „33. Херцегновског зимског салона“, Херцег Нови
- 2000 Повеља Удружења Београђана, „VIII Београдски салон“, Београд
- 2001 Прва награда на „V пролећном аналу“, Чачак
- 2003 Награда „36. Херцегновског зимског салона“, Херцег Нови
- 2003 I награда за неостварене идеје на конкурсу пројекта „Идеја - не - реализација“, Пожега
- 2005 Награда Породице бистрих потока, Брезовица, Рудник
- 2008 Повеља Балканских библиотека, Чачак
- 2010 Награда града Београда, Београд
- 2012 Гран при 11. Међународног бијенала уметности минијатуре, Горњи Милановац
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Kosta Bogdanović”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-28.
Литература
[уреди | уреди извор]- Документација Музеја савремене уметности, Београд
- 2009 Коста Богдановић, радови, 1949-2009, каталог ретроспективне изложбе, Кућа легата, Музеј савремене уметности, Београд