Хрватска Костајница

Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Хрватска Костајница
Поглед на Хрватску Костајницу са моста преко Уне.
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	1.485
Агломерација (2011.)	1.946
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 39″ С; 16° 32′ 29″ И / 45.22763° С; 16.54131° И / 45.22763; 16.54131
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Хрватска Костајница Хрватска Костајница на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Далибор Бишћан (ХДЗ)
Поштански број	44430
Позивни број	+385 44
Регистарска ознака	SK
Веб-сајт
www.hrvatska-kostajnica.hr

Хрватска Костајница (до 1995. Костајница) је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према попису из 2021. године, Град Костајница је имао 1 946 становника.^[1]

Костајница је градић на Банији (Сисачко-мославачка жупанија). Смештен је у средишњем делу Поуња, подно Зринске горе. Град је настао на острвцету усред реке Уне, а главнина насеља пружа се уз леву обалу реке.

Кроз Костајницу пролазе важни саобраћајни смерови првенствено долином реке Уне према југу.

Костајница је основана 1564. године, а ослобођена је од турске власти 1688. године. Од 1713. до 1771. године постојала је српска православна Костајничка епархија. Почетком 20. века Костајница је град, седиште православне црквене општине и парохије у саставу Костајничког протопрезвитерата. Као парохијске филијале припадају јој околна села: Чукур, Паљани (са црквом Вазнесења Господњег), Мрачај и Мајур. У месту је 1905. године било 134 српска дома са 708 православних Срба. Православно парохијско звање је основано 1777. године, то је парохија треће класе са парохијским домом.^[2]

Православна црква у Костајници је посвећена Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу, грађена 1743. године. Године 1905. председник црквене општине је Ђуро Комленовић а парох је поп Стеван Матијевић, рођен 1841. године у Јаворњу, који служи 31 годину у месту.

Српски превод једне мудре књиге набавили је 1814. године из Костајнице, синови Радаковића купца месног.^[3]

Школске 1905/1906. године у Костајници је српска народна школа са једним школским здањем подигнутим 1883. године. У њој предаје учитељица Анка Славнић, са 22 ђака.^[4]

Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: ?. Ако сте у могућности, побољшајте овај одељак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

У Хрватској Костајници су двојица усташа јурили једну жену да силују. "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели, а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".^[5]

У истом селу су Марици, жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије "пробушили образ жицом, провукли је кроз уста и уши, а међу ноге јој забили колац". Жицу су стезали док јој нису раздерали цело лице"^[5]

На први дан Духова 1941. године натпоручник Јелача је Алексу Остојића из Хрватске Костајнице у затвору извео у двориште и наредио му да легне на леву страну. "Онда му је пришао, држећи велики клин у једној а чекић у другој руци, и закуцао несрећном Остоји клин у десну слепоочницу, а затим га је један усташа убио из револвера.^[6]

У Костајници је одржавана седница на којој се већало о судбини православног гробља. Том приликом Марко Лукинић, пекар из Хрватске Костајнице је рекао „Треба све споменике полупати, па направити од њих калдрму на сточној пијаци, а све лешеве који су сахрањени уназад две године из земље повадити и бацити у реку Уну, па затим гробље потпуно преорати, тако да се не зна ни трага те влашке гамади“.

У периоду од 1991. до августа 1995. Костајница се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Костајницу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

На попису становништва 2021. године, општина Хрватска Костајница је имала 1.879 становника, следећег националног састава:

На попису становништва 2011. године, општина Хрватска Костајница је имала 2.756 становника, следећег националног састава:

По попису становништва из 1991. године, општина Костајница је имала 14.851 становника, распоређених у 39 насељених места.

Бивша велика општина Костајница је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Костајница и општине: Доњи Кукурузари, Дубица и Мајур.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

На попису становништва 1991. године, насељено место Костајница је имало 3.480 становника, следећег националног састава:

• Костајничка епархија