Корисник:Slavicakrstic/песак
Godišnji odmor u najširem smislu označava period godine u kojima neka osoba privremeno prestaje sa svojim redovnim ekonomskim aktivnostima (radom), najčešće u svrhu rekreacije. Godišnji odmor se razlikuje i od nedjeljnog odmora (šabat, vikend), kao i od neradnih dana i praznika, s obzirom da je u pravilu vezan uz pojedinca ili određenu grupu (radnici nekog preduzeća i sl.), a ne celo društvo.[1]
Koncept godišnjeg odmora u modernom smislu potiče iz 20. veka kada su industrijalizacija, urbanizacija omogućili stvaranje moderne srednje i radničke klase koja je sebi mogla priuštiti godišnji odmor, dotada isključivo u domenu najbogatijih delova društva. On se obično koristi za izlete i turistička putovanja, a u Evropi se uvrstio običaj da se na godišnji odmor odlazi u julu i augustu koji su najtopliji meseci godine, te kada se u većini zemalja održava letnji raspust za decu, što omogućava korisnicima godišnjeg odmora da ih provode sa svojim porodicama.
Radna zakonodavstva
[уреди | уреди извор]Radna zakonodavstva većine modernih država poslodavcima nameću obavezu da svojim redovnim zaposlenima daju određeni broj dana u godini za godišnji odmor. Okvir tih prava i način korištenja, pak, varira u odnosu na određene države, preduzeća i pojedince.[2]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ de Bloom, Jessica; Geurts, Sabine A.E.; Taris, Toon W.; Sonnentag, Sabine; de Weerth, Carolina; Kompier, Michiel A.J. (2010-04). „Effects of vacation from work on health and well-being: Lots of fun, quickly gone”. Work & Stress (на језику: енглески). 24 (2): 196—216. ISSN 0267-8373. doi:10.1080/02678373.2010.493385. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ Durko, Angela M.; Petrick, James F. (2016-09). „Travel as Relationship Therapy: Examining the Effect of Vacation Satisfaction Applied to the Investment Model”. Journal of Travel Research (на језику: енглески). 55 (7): 904—918. ISSN 0047-2875. doi:10.1177/0047287515592970. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ)