Копачка (оро)
| Копачка | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Копачка |
| Критеријум | Нематеријално културно наслеђе: |
| Референца | 995 |
| Упис | 2014. (9. седница) |
| Веб-сајт | https://ich.unesco.org/en/RL/kopachkata-a-social-dance-from-the-village-of-dramche-pijanec-00995 |
Копачка или копачката је динамично и енергично македонско оро које се игра у источној Македонији, у регионима Пијанец (Делчевска котлина)[1] и Малешево (Малешевска котлина).[2] Ово оро игра се на венчањима, јавним скуповима и верским празницима, а играју га најбољи мушки играчи у селу. Плес се изводи у полукругу, у пратњи бубњева, гусала, а понекад лауте и гајди.
За домаће становништво Копачка је симбол културног идентитета, не само заједнице села Драмче, већ и ширег региона Пијанец. Године 2014. оро Копачка уврштено је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[3]
Назив ора
[уреди | уреди извор]Према речима познатог македонског играча, кореографа и некадашњег уметничког директора македонског фолклорног ансамбла Танец, Атанаса Коларовског,[4] када су сеоски играчи представили оро ансамблу, назвали су га Ситната („Мало”), али је Танец променио име плеса у Копачка — „Копање”, према покретима приказаним у игр — кореографија обилује поскоцима, доскоцима, бочним покретима, маказама и ударањем ногама о под.[5] Плес је постао толико познат да су сељани прихватили ово име и за плес и за име своје групе да подсете све на његово порекло.[1]
Настанак
[уреди | уреди извор]Оро Копачка изворно је настало у селу Драмче у околини Делчева (област Пијанец).[5] Популаризовао га је македонски фолклорни ансамбл Танец и Атанас Коларовски, који је подучавао друге македонске кореографе, а 1956, на гостовању у Сједињеним Америчким Државама умеће је пренео и тамошњим кореографима.[1]
Кореографија
[уреди | уреди извор]Копачка је оро које се игра уз песму. Састоји се из два дела различитог ритма — спорог и брзог, који су добили имена према почецима песама које их прате — „Димна Јуда, Мамо” и „Дервишко Вишко, Моме”. Спори део опонаша ход, док брзи део има шест фигура којима се опонашају пољопривредни послови, попут копања, врш��дбе, окопавања земље.
Традиционално, Копачку играју само мушкарци, осам до десет играча. У почетној позицији играчи стоје у полукругу, један поред другог, лица окренутог према центру круга. Тежина тела је на левој нози која је спремна за скок, а десна нога прстима додирује земљу. Током игре, играчи држе један другог за појасеве. Руке су укрштене — лева рука једног преко десне руке суседног играча,[2] како би осигурали стабилност док се њихови покрети убрзавају. Вођа ора (коловођа) често у десној руци врти марамицу. Крајњи играч може затакнути палац у појас или слободну руку држати иза леђа. Оро започиње спорим делом, лаганим ходом, а затим се мења у брзи део у ком су кораци ситни и прецизни, праћени бржим корацима и лупањем ногу. Положај тела је поносно усправан, али опуштен. Ритам ора је 2/4.
Кључне улоге имају коловођа, који започиње игру, последњи играч и играч у средини, који делује као упориште, уравнотежујући леву и десну страну полукруга. Нови играчи уче кореографију тако што заузимају последње место у полукругу, приближавајући се коловођи како њихова вештина напредује.[3]
Копачка је популарно оро у источној Македонији и тамошњи фолклорни ансамбли га често играју. Данас га рекреативно играју и мушкарци и жене у мешовитим редовима, с тим што спори део понекад играју у одвојено. Фолклорни ансамбли у Србији Копачку играју као верзију бугарског кола Копаница.[1]
Песма која прати кореографију
[уреди | уреди извор]Димна Јуда, мамо, град градила,
Град градила, мамо, на планина,
На планина, мамо, на Влаина,
Што е коље, мамо, побивала,
Се ергени, мамо, за гледање.
Се ергени, мамо, за гледање.
Дервишко вишко, моме, дервишко вишко,
Дервишко вишко, моме, дервишко вишко,
Роб ќе ти бидам, моме, роб ќе ти бидам,
Роб ќе ти бидам, моме, време три години,
Дали е било, моме, дали е било,
Дали е било, моме, како што беше?
И да го видиш, лудо, и да го видиш,
И да го видиш, лудо, фајде си нема.
Текст песме који прати Копачку, у извођењу плесног ансамбла Танец[6]
Коло прати и песма, састављена од две народне песме, „Димна Јуда, Мамо” и „Дервишко Вишко, Моме”, које делимично причају причају бајку о вили Димна Јуди.
Легенда везана за песму
[уреди | уреди извор]Према старој народној бајци са подручја Малешева, Димна Јуда је била самовила (вила-вештица), која је саградила палату на планини Влаина. Отишла је у село Кратево и затражила да јој се дају три нежење, три девојке и троје деце. За овај мали данак обећала је да никада неће бацити клетву на село. Сељани су покушали да се ценкају и нудили су злато у замену за нежење, сребро за девојке и бисере за децу. У налету беса због њихове дрскости, она је уместо три узела 100 нежења, 100 девојака и 100 деце. Нежење су били принуђени да граде палату, девојке да играју оро, а деца да беру суви цвет (лат. Xeranthemum annuum — дивље цвеће пореклом из јужне Европе, које је симбол вечности и бесмртности). Стихови који прате оро говоре само део ове приче (цела народна бајка може се наћи у књизи „Малешевски Народни Песни” Станка Костића, Скопље 1959).[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „KOPAČKA, Macedonia” (PDF). socalfolkdance.org. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ а б „Оро Копачка”. Дигитална култура за регионална кохезија. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ а б „Kopachkata, a social dance from the village of Dramche, Pijanec”. UNESCO. Приступљено 28. 5. 2021.
- ^ „КОЛАРОВСКИ, Атанас”. Дигитална Македонска Енциклопедија. Приступљено 29. 5. 2021.
- ^ а б „Копачка (оро)”. freejournal.info. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 29. 5. 2021.
- ^ „Kopacka (Копачка) – Macedonian Folk Dance (Oro)”. Where is Macedonia - Macedonia travel guide. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 28. 5. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Печков, Петар (29. 11. 2014). „Орото ,,Копачка,, заштитено од Унеско”. Ти Реков Ми Рече. Приступљено 29. 5. 2021.
- „Македонско Оро Копачка / Makedonsko Oro Kopacka (гајда) - Choose your instrument”. chordify.net. Приступљено 28. 5. 2021.
- „Македонско Оро Копачка / Makedonsko Oro Kopacka (гајда)”. pinterest.com. Приступљено 28. 5. 2021.
