Климатска осетљивост

Климатска осетљивост (енгл. Climate sensitivity) је мера колико ће се Земљина клима охладити или загрејати након промене у климатском систему, на пример, колико ће се загрејати за удвостручавање концентрације угљен-диоксида ( ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ ).^[1] У техничком смислу, климатска осетљивост је просечна промена температуре Земљине површине као одговор на промене радијационог присиљавања, разлика између долазне и одлазне енергије на Земљи.^[2] Климатска осетљивост је кључна мера у климатологији^[3] и фокусно подручје за научнике о клими, који желе да разумеју крајње последице глобалног загревања.

Земљина површина се загрева као директна последица повећаног атмосферског ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ , као и повећане концентрације других гасова са ефектом стаклене баште попут азотсубоксида и метана. Повећане температуре имају секундарне ефекте на климатски систем, попут повећања атмосферске водене паре, која је и сама по себи стакленички гас. Будући да научници не знају тачно колико су снажне ове повратне информације о клими, тешко је прецизно предвидети количину загревања која ће проистећи из одређеног повећања концентрације гасова са ефектом стаклене баште. Ако се испостави да је климатска осетљивост на високој страни научних процена, циљ паришког климатског споразума је ограничење глобалног загревања на испод 2 °C (3,6 °F) што је тешко постићи.^[4]

Два примарна типа климатске осетљивости су краткорочни „пролазни климатски одговор”, пораст глобалне просечне температуре за који се очекује да се догодио у време када атмосферски ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ концентрација се удвостручила и „равнотежна осетљивост на климу”, очекује се већи дугорочни пораст глобалне просечне температуре након ефеката удвостручене ${\ce {CO2}}$ </br> ${\ce {CO2}}$ концентрације су имале времена да достигну стабилно стање. Климатска осетљивост обично се процењује на три начина; коришћење директних посматрања температуре и нивоа гасова стаклене баште узетих током индустријског доба, коришћење индиректно процењене температуре и других мерења из далеке прошлости Земље и моделирање различитих аспеката климатског система помоћу рачунара.

Референце

^ „What is 'climate sensitivity'?”. Met Office (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-14.
^ PALAEOSENS Project Members (новембар 2012). „Making sense of palaeoclimate sensitivity” (PDF). Nature. 491 (7426): 683—691. Bibcode:2012Natur.491..683P. PMID 23192145. doi:10.1038/nature11574.
^ „Climate sensitivity: fact sheet” (PDF). Australian government. Department of the Environment.
^ Tanaka, Katsumasa; O'Neill, Brian C. (2018). „The Paris Agreement zero-emissions goal is not always consistent with the 1.5°C and 2°C temperature targets”. Nature Climate Change (на језику: енглески). 8 (4): 319—324. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/s41558-018-0097-x.

Литература

Solomon S, Qin D, Manning M, Chen Z, Marquis M, Averyt KB, Tignor M, Miller HL, ур. (2007). Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88009-1. (pb: 978-0-521-70596-7)
IPCC (2013). Stocker TF, Qin D, Plattner GK, Tignor M, Allen SK, Boschung J, et al., ур. Climate Change 2013: The Physical Science Basis (PDF). Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05799-9. (pb: 978-1-107-66182-0).
Stocker TF, Qin D, Plattner GK, Alexander LV, Allen SK, Bindoff NL, et al. (2013). „Technical Summary” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. стр. 33—115.
- Masson-Delmotte V, Schulz M, Abe-Ouchi A, Beer J, Ganopolski A, Rouco JG, et al. (2013). „Chapter 5: Information from Paleoclimate Archives” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. стр. 383—464.
- Myhre G, Shindell D, Bréon FM, Collins W, Fuglestvedt J, Huang J, et al. (2013). „Chapter 8: Anthropogenic and Natural Radiative Forcing” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. стр. 659—740.
- Collins M, Knutti R, Arblaster J, Dufresne JL, Fichefet T, Friedlingstein P, et al. (2013). „Chapter 12: Long-term Climate Change: Projections, Commitments and Irreversibility” (PDF). IPCC AR5 WG1 2013. стр. 1029—1136.
IPCC (2018). Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; Pörtner, H. O.; Roberts, D.; et al., ур. Global Warming of 1.5°C. An IPCC Special Report on the impacts of global warming of 1.5°C above pre-industrial levels and related global greenhouse gas emission pathways, in the context of strengthening the global response to the threat of climate change, sustainable development, and efforts to eradicate poverty (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Климатска осетљивост на Викимедијиној остави

[1] „What is 'climate sensitivity'?”. Met Office (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-14.

[:7-2] PALAEOSENS Project Members (новембар 2012). „Making sense of palaeoclimate sensitivity” (PDF). Nature. 491 (7426): 683—691. Bibcode:2012Natur.491..683P. PMID 23192145. doi:10.1038/nature11574.

[3] „Climate sensitivity: fact sheet” (PDF). Australian government. Department of the Environment.

[:5-4] Tanaka, Katsumasa; O'Neill, Brian C. (2018). „The Paris Agreement zero-emissions goal is not always consistent with the 1.5°C and 2°C temperature targets”. Nature Climate Change (на језику: енглески). 8 (4): 319—324. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/s41558-018-0097-x.

[1]