Пређи на садржај

Клеобул

С Википедије, слободне енциклопедије
Клеобул
Лични подаци
Датум рођења630 п.н.е.
Датум смрти600-530. п. н. е.

Клеобул (стгрч. ΚλεοβουλοςΚλεοβουλος, око 600-530. п. н. е.[1]) - тиранин родоског града Линдоса из 570. п. н. е., син Евагоре, један од „седам грчких мудраца“ из 6. века пре нове ере.

Политичка активност

[уреди | уреди извор]

Као владар Линдоса 40 година, Клеобул је обновио чувени храм Атине од Линдије и саградио аквадукт који је град снабдевао водом све до средњег века (део аквадукта је у употреби и данас). Резултат Клеобулових војних похода било је освајање Ликије.

Филозофија

[уреди | уреди извор]

Клеобул се залагао за обуку и васпитање жена, између осталог, због своје деце имао је само ћерку, песникињу Клеобулину, познату по загонеткама исписаним хексаметром[2]. Њему се приписују изреке: „Најбоље је држати се умерености“ (старогрчки: μετρον αριστον), „Треба да слушаш, али не прислушкујеш“, „Не чини ништа са насиљем“, „Не грди и не милује своје жена пред другима: прво је непристојно, а друго може да разбесни друге”, „Не презири инфериорне”, „Добре људе је лако преварити” и многе друге сличне. Аутор бројних песама, шарада и загонетки, укључујући и оне које су дошле до нас.

Климент Александријски је Клеобула назвао краљем Линдијана[3], а Плутарх је о њему говорио као о тиранину[4]. Писмо које цитира Диоген Лаертије, у којем Клеобул позива Солона у Линдос да потражи уточиште од тиранина Пизистрата у Атини, каснији је оспорен као фалсификат. У Египту је Клеобул студирао филозофију. Верује се да је Клеобул живео до седамдесет година и да је био познат по својој снази и лепоти.

На северном крају залива Линдос налази се камена хумка која се назива „Клеобулова гробница“.

По њему је назван и астероид 4503 Клеобул, откривен 1989. године.

  1. ^ „PSYLIB® – Диоген Лаэртский. КНИГА ПЕРВАЯ”. psylib.org.ua. Приступљено 2023-12-29. 
  2. ^ „КЛЕОВУЛ”. Словарь Онлайн (на језику: руски). Приступљено 2023-12-29. 
  3. ^ Raybould, Robin (2017-01-01), Appendix 3 Clement of Alexandria: Stromata (на језику: енглески), Brill, стр. 227—228, ISBN 978-90-04-33215-7, Приступљено 2023-12-29 
  4. ^ Amendola, Stefano (2020-05-06), Reading Plutarch through Plutarch (?): De sera numinis vindicta and the Commentary on Hesiod’s Erga, BRILL, стр. 252—266, ISBN 978-90-04-42786-0, Приступљено 2023-12-29