Казашка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република
Казашка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (каз. Qazaq Aptanom Sotsijalijstik Soвettik Respuvвlijkasь, рус. Казахская Автономная Социалистическая Советская Республика), скраћено Казашка АССР, била је аутономна република Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР) у саставу Совјетског Савеза (од 1922.) која је постојала од 1920. до 1936. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Казашка АССР је првобитно формирана под именом Киргиска аутономна социјалистичка совјетска република (каз. Қырғыз Автономиялық Социалистік Кеңес Республикасы, рус. Киргизская Автономная Социалистическая Советская Республика) (не треба је мешати са Киргиском АССР 1926−1936, која је постала независна држава Киргистан) 26. августа 1920. и била је аутономна република у саставу Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике.
Пре Руске револуције, Казаси у Русији су били познати под именом „Киргизи-Казаси“ или једноставно „Киргизи“ (а Киргизи као „Кара-Киргизи“).[2] Ова пракса се наставила и у раном совјетском периоду, па је Киргиска АССР била национална република за Казахе. Међутим, 15-19. јуна 1925. Пети казашки савет Совјета одлучио је да републику преименује у Казашку Аутономну Социјалистичку Совјетску Републику.[3] Главни град бивше Киргицке АССР, Ак-Мечет, задржан је као седиште Казашке АССР, али је преименован у Кзил-Орда, преведно с казашког „црвени центар“.[4] Године 1927.[4] или 1929.[5] град Алмати је проглашен за нови главни град Казашке АССР. У фебруару 1930. године дошло је до антисовјетске побуне у селу Созак.[6] Дана 5. децембра 1936. Казашка АССР је одвојена од РСФСР и постао је Казашка Совјетска Социјалистичка Република, пуноправна савезна република Совјетског Савеза.[4]
Географија
[уреди | уреди извор]Казашка АССР која је наследила недавно проширену Киргиску АССР обухватала је сву територију која чини данашњу Републику Казахстан плус делове Узбекистана (Каракалпачка аутономна област), Туркменистана (северна обала Кара-Богаз Гола) и Русије (делови онога што је постало Оренбуршка област). Ове територије су изузете из Казашке АССР током следеће деценије.
Административне јединице Казашке АССР мењале су се неколико пута у својој историји. Године 1928. губерније, административни окрузи наслеђени од Киргицке АССР су елиминисани и замењени са 13 округа и рејона. Године 1932. република је подељена на шест нових већих области. То су биле:
- Актјубинск Област (главни град: Актјубинск);
- Алмати (главни град: Алмати);
- Источна Казашка област (главни град: Семипалатинск);
- Караганда област (главни град: Петропавловск);
- Јужно-Казашка област (главни град: Чимкент);
- Западно-Казашка област (главни град: Уралск).
31. јануара 1935. спроведена је још једна територијална подела која је укључивала шест горе наведених области плус нови Каркаралинск округ.
Види још
[уреди | уреди извор]- Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република
- Аутономне републике Совјетског Савеза
- Казашка Совјетска Социјалистичка Република
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ SOVIET PERIOD IN KAZAKHSTAN
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Kirghiz”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 827–829.
- ^ The International Year Book and Statesmen's Who's who (на језику: енглески). Burke's Peerage Limited. 1991. стр. 607.
- ^ а б в Grigol Ubiria (2015). Soviet Nation-Building in Central Asia: The Making of the Kazakh and Uzbek Nations. стр. 124. ISBN 9781317504351.. Routledge.
- ^ Vladimir Babak, et al., eds (2004). Political Organization in Central Asia and Azerbaijan: Sources and Documents. стр. 90. ISBN 9781135776817. . Routledge.
- ^ Niccolò Pianciola; Paolo Sartori (2013). „Interpreting an insurgency in Soviet Kazakhstan: The OGPU, Islam and Qazaq 'Clans' in Suzak, 1930”. Islam, Society and States Across the Qazaq Steppe: 297—340.