Земљотрес у Црној Гори 1979.
  | |
| Датум | 15. април 1979. 07:19:44 |
|---|---|
| Магнитуда | 6.9 Mw[1] |
| Дубина | 12 km |
| Епицентар | 41° 59′ С; 18° 59′ И / 41.98° С; 18.98° И |
| Погођена подручја | СР Црна Гора, СФРЈ и НСР Албанија |
| Цунами | 0.6m |
| Жртве | 136 мртвих, 1000+ повријеђених |
Земљотрес у Црној Гори 1979. године је био најразорнији потрес на територији данашње Црне Горе, тада делу СФР Југославије.[2]
Земљотрес
[уреди | уреди извор]Земљотрес, јачине 7 степени Рихтерове[2][3] и IX[3][4] степени Mеркалијеве скале догодио се 15. априла 1979. године у 06:19[3] или 06:30[4] UTC (07:19/07:30 по локалном времену), петнаестак километара од црногорске обале између Бара и Улциња.[2][3] Потрес је трајао десет секунди, и углавном се осјетио дуж црногорске и албанске обале.
Посљедице
[уреди | уреди извор]
Будвански Стари град је тешко оштећен. Од 400 грађевина у Старом граду само 8 је остало недирнуто потресом. Зидине и заштитни бедеми из 15. вијека су такође тешко оштећени. Манастир Прaсквица који се налази између Милочера и Светог Стефана је претрпио велика оштећења. Црква унутар манастира је потпуно срушена, а и фреске су такође оштећене.
Херцег Нови, најмлађи град на црногорској обали, такође је тешко оштећен. Дијелови зидина Старог града су пали у Јадран.
Стари Бар је претрпео штету - тврђава је оштећена у мањој мери, док је стари аквадукт већим делом уништен.
Улцињски Стари град, још један црногорски центар културне баштине, је скоро потпуно уништен. Вијековна Балшић кула у Улцињу је срушена.
Преко 450 села су сравњена са земљом.[3] Осим тога, многа села у регијама Црмница, Грбаљ, Крајина, Паштровићи су била у опасности да се потпуно сруше.[4]
Даље, у унутрашњости, Цетиње, Даниловград, Никшић и Титоград су оштећени, али не тешко.[4]
Према извјештају УНЕСКО-а из 1984. укупно 1.487 објеката је оштећено, од којих су скоро половина домаћинства, а 42% цркве и световни објекти. Тридесет посто од укупно оштећених објеката је у потпуности срушено. Преко 1000 споменика културе је оштећено, као и хиљаде умјетничких дјела и вриједне колекције.[4]
На крају је укупно 101 особа у Црној Гори погинула[2][3], 35 у Албанији[3], а више од 100.000 људи је остало без крова над главом.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Strong-Motion Records of Earthquakes in 1979, Ambraseys, N., Smit, P., Sigbjornsson, R., Suhadolc, P. and Margaris, B. (2002), Internet-Site for European Strong-Motion Data, European Commission, Research-Directorate General, Environment and Climate Programme”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2009. г. Приступљено 05. 10. 2009.
- ^ а б в г Crnogorski zemljotres ukroćen u Skoplju[мртва веза], Vijesti
- ^ а б в г д ђ е Zemljotres od 15. aprila 1979. godine Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007). Accessed 2009-04-06. 2009-05-06.
- ^ а б в г д ђ (језик: енглески) Montenegro Earthquake: The Conservation of the Historic Monuments and Art Treasures, 1984, UNESCO