Зелени шкриљац

Зелени шкриљци (енгл. Greenschists, фр. Schistes vertis, нем. Grünschiefer, рус. Зеленокаменные кристалические сланцы) су шкриљаве зелене метаморфне стене чију боју условљава присуство минерала зелене боје: хлорита, епидота, актинолита^[1]. Најчешће минералне асоцијације су: хлорит-епидот-албит(калцит), хлорит-епидот-актинолит-албит, актинолит-епидот-албит.

Плагиоклас у овим стенама јенискотемпературни албит (0-7%An), у виду неправилних неближњених зрна у матриксу или крупнозрних порфиробласта испуњених инклузијама минерала матрикса: епидота, актинолита, рутила, хлорита и др. Хлорити су променљивог састава, најчешће прохлорит, пенин и клинохлор. Актинолит је са ниском садржајем Al₂O₃, епидот је у виду жутих (богатих гвожђем) до безбојних (клинозоизит) призматичних кристала, издужених паралелно шкриљавости или линеацији. Поред ових минерала срећу се још и магнетит, сфен, стилпномелан, пумпелит, спесартин, калцит и др.

Настају регионалним и дислокационим метаморфизмом на ниском температурама из базичних и интермедијарних магматских стена и њихових туфова. Метабазити хлоритске и биотитске зоне садрже асоцијацију актинолит-хлорит-епидот-албит која је дијагностичка за фацију зелених шкриљаца.

Поред метабазита у ову фацију долазе и све друге пелитске и кварцно-фелдспатске стене које другују са више или мање метабазита.

Зелене стене (енгл. greenstones) су ретроградно измењени метабазити фације зелених шкриљаца за које се на ос��ову реликтних структура може утврдити њихово примарно магматско порекло.

• Списак стена

Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у