Пређи на садржај

Живи и мртви

С Википедије, слободне енциклопедије
Живи и мртви
РежијаКристијан Милић
СценариоЈосип Малакић (роман) Миро Барњак
ПродуцентИгор Нола
Домагој Павић
Маријо Викадин
Главне улогеФилип Шоваговић
Велибор Топић
Славен Кнезовић
Маринко Прга
Роберт Роклицер
МузикаАндрија Милић
Година2007.
Трајање90 минута
ЗемљаХрватска
Босна и Херцеговина
Језикхрватски
Буџет1.5 милион
IMDb веза

Живи и мртви је антиратни дугометражни играни филм рађен по роману писца Јосипа Млакића рађен у копродукцији Хрватске и Федерације БиХ.[1] Ратна драма која испреплиће двије приче – једну из грађанског рата 1993. године у Босни и Херцеговини и другу која се одвија на истом мјесту али 1943. године за вријеме Другог свјетског рата.[2] Филм је сниман у градовима Прозор, Бугојно и Горњи Вакуф.

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Локација на којој је сниман филм

Негдје у Босни 1993. група војника ХВО-а добија задатак да држи један од најважнијих положаја према јединицама ВРС, у брдима код ловачке бараке. Но исте вечери по доласку на положај, њима иза леђа избија хрватско-бошњачки сукоб чиме остају одсјечени од својих сабораца. Тада морају да се повлаче преко српских и бошњачких положаја да се докопају спаса – Црних вода. При повлачењу наилазе на колибу у којој су војници Армије БиХ, те их нападају и убијају. Сљедеће јутро, Робе убија заповједника Иву, мислећи да је војник АБиХ, те мало касније и он гине ставши на мину. У ноћи када су кренули из колибе војнике ХВО-а нападају Бошњаци. Након тог напада, само Томо, Ћоро и Вијали остају живи, те касније крену и дођу до гробља гдје гину Ћоро и Томо. Вијали бива рањен те му се причињавају домобрани, војници АБиХ, партизани и његови мртви саборци.

У Босни 1943. двојица усташа воде групу домобрана у акцију против мање групе партизана. Међу домобранима је Мартин, те Ферид који упропашћен вијешћу да му је цијела породица помрла од тифуса, одлучује да дезертира. Но то му не успијева пошто њега, Мартина и Стојана који су га тражили нападају партизани. Ферид и Стојан у окршају гину, као и партизани који су их напали. Кренувши даље, домобране поновно нападају партизани, дио их гине, а усташког сaтникa Дану Бору партизани заробљавају. Мартин остаје са поручником Кнезом и усташом Семином који му каже да побјегне, што Мартин и учини.

Глумци по улогама

[уреди | уреди извор]

Пула 2007 - Златна Арена за:[1][3]

  • Специјални ефекти: Горан Рукавина и Бранко Репалуст
  • Посебна Златна Арена: Ивица Дрнић, дизајнер тона, Дамир Валинчић и Игор Фабрис миксери тона, за тон
  • Галзба у филму: Андрија Милић
  • Монтажа: Горан Губеровић - постхумно
  • Камера: Драган Марковић и Мирко Привчевић
  • Споредна мушка улога: Борко Перић
  • Режија: Кристијан Милић

Међународни фестивал филмске камере Битола [1][4]

  • Главна награда - Златна камера 300

ФЕСТ 2008 Београд [1][5]

  • Награда - Европа ван Европе

Гроссманнов фестивал филма и вина 2008 Љутомер [1][6]

  • Главна награда - Худи мачек

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Живи и мртви”. База ХР кинематографије. Приступљено 28. 1. 2021. 
  2. ^ „Živi i mrtvi”. BH Film. Приступљено 29. 1. 2021. [мртва веза]
  3. ^ „ŽIVI I MRTVI”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021. 
  4. ^ „V Makedoniji slavile filmske kamere”. RTV SLO (на језику: словеначки). Приступљено 28. 1. 2021. 
  5. ^ „Miliću na FEST-u nagrada za film 'Živi i mrtvi'. Jutarnji.hr. Приступљено 28. 1. 2021. 
  6. ^ „3. Grossmannov festival filma in vina”. Grossmann. стр. si. Приступљено 28. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]