Пређи на садржај

Етно парк у Совљаку

С Википедије, слободне енциклопедије
Етно парк у Совљаку
Кућа у етно парку
Опште информације
МестоСовљак
ОпштинаБогатић
Држава Србија
Врста споменикаКултурно-историјска целина
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Етно парк у Совљаку (Општина Богатић) чине објекти: кућа, амбар, стаја, коларница, хлебна пећ и трем за пољопривредне алатке.[1]

Формиран је 1971. године на површини од 2 хектара, са аутентичним приказом изворне народне архитектуре и целокупном унутрашњом опремом и производима народне радиности, уметничког и привредног карактера, као и свим предметима везаним за свакодневни живот на селу. Садржај етнопарка чине примерци десет типских грађевина, које представљају мачванску кућу са окућницом, каква је била крајем 19. и почетком 20. века.[2]

Хајдучко вече - свадба

[уреди | уреди извор]

У дворишту се у августу сваке године одвија део традиционалне свадбе у оквиру туристичке манифестације „Хајдучко вече”, где сватови који долазе из Богатића, из куће изводе младу.

Изглед етно парка

[уреди | уреди извор]

Совљак се налази на путу БогатићЦрна Бара, пет километара од општинског центра Богатића и исто толико удаљен од реке Дрине. У Етно-парку аутетнично двориште са окућницом, старо више од стотину година. Двориштем доминира кућа, грађена у другој фази градње у Мачв�� типа „осећански“, типична за тадашње време – са два улаза, тј. улазом и излазом и сунчаним сатом који означава тачно време. Уз кућу је стара липа чије је стабло пречника 1,80 метара.

У дворишту је вајат у којем су у прошлости заједнички живот започињали младенци, чардак - чији се горњи део користио за складиштење кукуруза, а доњи зидани део као остава или подрум. У отвореним шупама су се држала превозна средства – чезе, фијакери, таљиге и санке. Данас су ова, некада једина превозна средства, сачувани као музејски експонати. На прошло време и жетвене обичаје подсећа вршалица пшенице.

Сачувани су и пољска фуруна у којој се пекао хлеб, а у јесен сушиле шљиве и амбар у којем се у прошлости чувала пшеница, зоб и јечам. Ентеријер куће је аутентичан за прошли век. Ту су: кревет, синија, разбој, дубак, колекевка, преслица и други предмети који су се употребљавали у домаћинству. У кући се налази и стална поставка мачванских сликара.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Приступљено 28. 10. 2013.
  2. ^ Богатић/Совљак Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Приступљено 28. 10. 2013.
  3. ^ Богатић, Приступљено 28. 10. 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.