Пређи на садржај

Етнографски музеј Анкаре

С Википедије, слободне енциклопедије
Етнографски музеј Анкаре
Ankara Etnografya Müzesi
Оснивање1928.
ЛокацијаАнкара
 Турска

Етнографски музеј Анкаре посвећен је културама турских цивилизација. Зграду је пројектовао архитекта Ариф Хикмет Којуноглу и изграђена је између 1925. и 1928. године. У музеју је привремено био постављен саркофаг Мустафе Кемала Ататурка од 1938. до 1953. године, током периода изградње Аниткабира, његовог последњег почивалишта.

Етнографски музеј садржи следеће експонате:

  • Примери турске уметности од селџучког периода до данас.
  • Народна одећа, украси, обућа, из разних крајева Анадолије, женске и мушке чарапе из региона Сивас, разне торбе, пертле, салвете, завежљаји, прекривачи, венчанице, комплети за бријање младожење, као део старе традиционалне турске уметности.
  • Збирка ћилима из региона Ушака, Гордеса, Бергаме, Куле, Миласа, Ладика, Карамана, Нигдеа, Киршехира, који спадају у центре ћилимарства, са техничким материјалима и шарама јединственим за Турке.
  • Међу прелепим примерима анадолске металне уметности су мамелучки котлови из 15. века, отомански котлови за шербет, умиваоник, послужавник, послужавник за кафу, тигањи, чиније, маказе за свеће и разни други метални артефакти.
  • Лукови, стреле, кремени пиштољи, пушке, мачеви, јатагани и грб Османског царства са потписом султана Махмуда II извезеним на сатенском платну из отоманског периода.[1]
  • Турски порцелан и Кутахја порцелан, предмети везани за суфизам и Тарикат, и прелепи примери турске калиграфије.
  • Неки од најлепших примера турске обраде дрвета: престо селџучког султана Кејхусрева III (13. век), саркофаг Ахи Шерафетина (14. век), михраб Ташур-пашине џамије из села Дамса у Ургупу (12. век), минбер Улу џамије из Сирта (12. век) и Капија медресе Челеби султана из Мерзифона (15. век).
  • Колекција коју је Бесим Аталај, члан Велике народне скупштине Турске, поклонио музеју, обухвата турску уметност из различитих периода.
  • У музеју постоји специјализована библиотека у којој се налазе дела везана за анадолску етнографију, фолклор и историју уметности.

Ататурково привремено почивалиште

[уреди | уреди извор]
Статуа Ататурка

Након Ататуркове смрти 10. новембра 1938. у палати Долмабахче у Истанбулу, његови посмртни остаци су 19. новембра пребачени морем на бојном крсташу[2] до Измита, а затим и возом[3] до Анкаре, где су стигли 20. новембра.[4] Ковчег је постављен на постоље испред зграде Велике народне скупштине Турске за Ататуркову државну сахрану.[5] Његово тело је 21. новембра 1938. коњском вучом превезено у Етнографски музеј Анкаре. Британска,[6] иранска[7] и југословенска[8] почасна гарда је испратила поворку до музеја.

Ататурков ковчег од махагонија стављен је у саркофаг од белог мермера где је остао скоро 15 година. Дана 4. новембра 1953. године, након завршетка Аниткабира, његов саркофаг је отворен у присуству председника парламента Рефика Коралтана, премијера Аднана Мендереса, начелника Генералштаба Нурија Јамута и других званичника. Ковчег је извађен и постављен на постоље у музеју, где је остао до 10. новембра 1953. године, на 15. годишњицу његове смрти. Истог дана је пребачен у Аниткабир, у пратњи војних почасти.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arşivlenmiş kopya”. 30. 1. 2016. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2016. 
  2. ^ „Yavuz zırhlısının güvertesinde (19 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2012-09-03. г. Приступљено 2011-04-17. 
  3. ^ „İzmit'te trene verilirken (19 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2013-01-26. г. Приступљено 2011-04-17. 
  4. ^ „Ankara'ya varışı (20 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2013-01-27. г. Приступљено 2011-04-17. 
  5. ^ „Ankara'da Meclis önünde Katafalkta (20 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2013-01-27. г. Приступљено 2011-04-17. 
  6. ^ „İngiliz Kıt'ası tarafından selamlanırken (21 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2013-01-27. г. Приступљено 2011-04-17. 
  7. ^ „İran Kıt'asın tarafından selamlanırken (21 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2013-01-26. г. Приступљено 2011-04-17. 
  8. ^ „Yugoslav Kıt'ası tarafından selamlanırken (21 Kasım 1938)” (на језику: турски). K-Atatürk. Архивирано из оригинала 2013-01-27. г. Приступљено 2011-04-17. 
  9. ^ „Atatürk'ün Naaşının Anıtkabir'e Nakli” (на језику: турски). Atatürk Devrimleri. Архивирано из оригинала 2011-05-09. г. Приступљено 2011-04-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]