Епископ браничевски Венијамин
| Венијамин (Таушановић) | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. јануар 1884. |
| Место рођења | Пирот, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 28. мај 1952. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Епископ Венијамин (световно Владимир Таушановић; Пирот, 23. јануар 1884 — Београд, 28. мај 1952) је био епископ Српске православне цркве.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је од оца Војина Ћирковића и мајке Анастасије.[1] Рано је остао без мајке па је старање о њему преузео ујак Коста Таушановић чије је презиме и преузео.[2] Основну школу и шесторазредну гимназију завршио је у Београду, духовну семинарију у Кишињеву, православни богословски факултет у Атини, где је 1912. докторирао одбранивши рад "Апостол Павле у Атини"[3].
Замонашен је 11. маја 1913. године у манастиру Раковици од архимандрита Рувима, а привели су га епископ нишки Доситеј и јеромонах Николај (Велимировић). Рукоположен је у чин ђакона 14. маја 1913. у београдској Саборној цркви од епископа нишког Доситеја, а у чин презвитера у истој цркви 21. маја исте године од митрополита Србије Димитрија. Синђелством и протосинђелством одликован је од епископа велешко-дебарског Варнаве 1919, а архимандритском чином 15. децембра 1920. од епископа рашко-призренског Михаила (Шиљка).
До избора за епископа био је болничар у болницама Кола српских сестара у Београду и Љешу, суплент богословије у Београду, гимназије у Ђевђелији, српске гимназије на Крфу и Велесу. После положеног професорског испита службовао је у Ђевђелији и Охриду, где га је 6. децембра 1925. затекао и избор за епископа новоосноване Епархије бихаћке (данас Епархија бихаћко-петровачка).
Хиротонисао га је за епископа у београдској Саборној цркви 23. маја 1926. патријарх Димитрије, митрополит бањалучки Василије и епископ рашко-призренски Михаило.
У новембру 1929. година је премештен за епископа злетовско-струмичког.
У 1934. је премештен за епископа браничевског.
Епископ Венијамин је припадао оном броју архијереја који су свесрдно помагали богомољачки покрет. Његовим заузимањем основан је епархијски савез хришћанских заједница и покренут лист за богомољце "Светосвски пут".
За 1940. и 1941. годину издао је популарни календар Браничево у тиражу од 30.000 примерака.
У циљу бољег функционисања епархијских служби, пред почетак Другог светског рата подигнута је, заузимањем епископа Венијамина, велелепно здање Епархијског двора у Пожаревцу, у коме је планирао и отварање једног одељења богословије. У новоподигнути епископски двор уселили су се окупатори[3].
У току Другог светског рата епископ Венијамин је примио 40 избеглих свештеника, а у манастирима Раваници и Св. Петки отворио домове за избегличку децу.
За његово време подигнуто је 19 нових цркава и започето 13, а такође је подигнуто и 37 нових парохијских домова.
Епископ Венијамин умро је 28. маја 1952. у Београду, а сахрањен је у пожаревачкој Саборној цркви.
Током 2014. године изашла је књига „Да нам буде милостив Господ: из заоставштине владике Венијамина“ COBISS.SR 211639564.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
гроб епископа Венијамина у пожаревачкој Саборној цркви
_835.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", Београд 1938. године
- ^ Владика Венијамин Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2017), страна 13, Пирот 2016. године
- ^ а б „Srpska pravoslavna Eparhija branicevska - zvanicna internet prezentacija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2004. г. Приступљено 14. 02. 2004. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Епископ Венијамин: Да нам буде милостив Господ (СПЦ, 17. децембар 2014)”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Латиновић, Горан (2006). Српска православна црква у Босанској Крајини (1918-1941). Лакташи: Графомарк.
- Латиновић, Горан (2009). „Градитељска дјелатност Српске православне цркве у Босанској Крајини 1918-1941”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 1: 287—301.
- Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333.
- Душан Ранчић. Владика Венијамин: Живот, дело и поуке. — Пирот: Православно удружење «Владика Василије Костић», 2016. — 127 с. — (Библиотека Епископи Пироћанци; књига 3).
