Драгослав Манић Форски

Драгослав Манић Форски
Форски 2019. г.
Лични подаци
Датум рођења	(1936-09-11)11. септембар 1936.
Место рођења	Радошевац, Бабушница, Југославија
Датум смрти	25. март 2024.(2024-03-25) (87 год.)
Место смрти	Радошевац, Бабушница, Србија

Драгослав Манић Форски (Радошевац, код Бабушнице, 11. септембар 1936 — Бабушница, 25. март 2024) био је српски књижевник.

Манић је завршио основну школу у родном селу а гимназију у Пироту 1956. године. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности у Нишу на Вишој школи.

Радио је као наставник у основним школама у Кални, Пироту, Бабушници и у Николичеву.

Писао је песме, приче, чланке и хуморске. Објављивао их је у листовима: Слобода, Политика експрес, Комуниста, Народне новине, Венац, Братство, Књижевна реч, Просветни преглед.

Написао је дела: Антологија народних лужничких песама 1974. године, Печалбари 1974. године^[1], Из ђачких дневника 1976. године, Лужничка народна баштина 1980. године, Јесен живота 1983. године, Тања 1984. године, Самовања 1986. године, На огњишту 1986. године, Приче и лутка, Лужница - монографија у слици и речи 2001. године^[2], Градиште.

Добитник је Вукове награде 1989. године, признања Најдражи учитељ 1988. године, дипломе Пушкин, повеље Карађорђевић, награде општине Оџаци Златокоса богиња и награду општине Бољевац Копријан.

• Живковић - Христић, Лекс��кон писаца Југославије, 1998