Гродно
Гродно | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Гродњенска област |
Основан | први помен 1127. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 365.610 |
— густина | 2.544 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 53° 40′ 00″ С; 23° 49′ 00″ И / 53.666667° С; 23.816667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | између 90 и 147 m |
Површина | 143,74 km2 |
Поштански број | 230000—230030, 231700[1] |
Позивни број | +375 152 |
Регистарска ознака | 4 |
Веб-сајт | |
grodno.gov.by |
Гродно или Гродна (блр. Гродна, рус. Гродно, пољ. Grodno) град је на крајњем западу Републике Белорусије и админстративни центар Гродњенске области. Град се налази на обалама реке Њемен недалеко од тромеђе са Пољском (15 км западно) и Литванијом (30 км северније).
Према подацима пописа становништва из 2009. у граду је живело 327.540 становника, и по броју становника на петом је месту у Белорусији (после Минска, Гомеља, Могиљова и Витепска).
Гродно је један од најстаријих градова не само у Белорусији, већ у целој источној Европи. Први писани подаци о граду потичу из летописа из 1127, а познато је да 1376. град постаје феудалним поседом литванског књаза Витаутаса. Почетком 1569. постаје делом Државне заједнице Пољске и Литваније, у чијим границама остаје све до 1795. када постаје делом Руске Империје.
Почетком јула 1920. прелази у руке Совјета, али већ у октобру исте године поново се враћа у састав Пољске у чијим границама је остао све до 21. септембра 1939. године. Делоо савремене белоруске државе је од њеног оснивања 1991. године.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]Гродно је настао вероватно током XII века на важној раскрсници трговачких путева тог времена, као мање утврђење са пространијим трговачким тргом који је био ограђен. Само име насеља вероватно и потиче од речи городить (ограда) и ограждать (ограђивати).[2] По једној од верзија име насеља потиче од имена речице Городничанке на чијем ушћу у Њемен се насеље и развило.[3] Према писању аустријског дипломате Сигмунда фон Херберштајна у Белешкама о Московији (лат. Rerum Moscoviticarum Commentarii) из 1549, име насеља потиче од реке Њемен која се у том периоду звала Кронон/Гронон.[4]
Према Шведу, топоним Городенъ је кованица од именице город и суфикса енъ. У овом случају именица город означава тврђаву, утврђење, док је суфиксом енъ према објашњењу белоруског лингвисте П. В. Стецка именица добила просторно значење. Према овом објашњењу кованица Городенъ означава „утврђени бедем“ (рус. защитник своей страны).[5] Назив Городенъ[а] се у летописима помиње од почетка XII до средине XVI века, када га постепено након акта о настанку Лублинске уније (1569) замењује белоруска верзија пољског назива Grodno (блр. Гродна) која постаје и службеном верзијом у свим административним списима.
Белоруске верзије Гаро́дняи Гро́дня користили су у својим делима неки од најпознатијих белоруских и пољских књижевника Абухович, Богданович, Јанка Купала, Короткевич и др.[6]
Географија
[уреди | уреди извор]Следеће реке пролазе кроз овог града: Њемен, Ласосна[7] и Харадничанка с њеном огранком Јурисдика.
Клима
[уреди | уреди извор]Кепенова класификација климе ставља Гродно на врсти климе "Умерена континентална клима".[8]
Клима у граду Гродно (1991–2020, највеће и најниже температуре 1839–) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 15,2 (59,4) |
15,0 (59) |
24,7 (76,5) |
29,2 (84,6) |
32,0 (89,6) |
34,0 (93,2) |
35,7 (96,3) |
36,2 (97,2) |
34,2 (93,6) |
25,2 (77,4) |
17,2 (63) |
12,7 (54,9) |
36,2 (97,2) |
Максимум, °C (°F) | −1,0 (30,2) |
0,3 (32,5) |
5,3 (41,5) |
13,2 (55,8) |
18,9 (66) |
22,1 (71,8) |
24,2 (75,6) |
23,9 (75) |
18,1 (64,6) |
11,1 (52) |
4,7 (40,5) |
0,5 (32,9) |
11,77 (53,2) |
Просек, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−2,4 (27,7) |
1,4 (34,5) |
7,9 (46,2) |
13,2 (55,8) |
16,6 (61,9) |
18,7 (65,7) |
18,1 (64,6) |
13,0 (55,4) |
7,3 (45,1) |
2,5 (36,5) |
−1,5 (29,3) |
7,63 (45,74) |
Минимум, °C (°F) | −5,3 (22,5) |
−4,8 (23,4) |
−1,8 (28,8) |
3,1 (37,6) |
7,8 (46) |
11,3 (52,3) |
13,4 (56,1) |
12,9 (55,2) |
8,7 (47,7) |
4,1 (39,4) |
0,5 (32,9) |
−3,5 (25,7) |
3,87 (38,97) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,7 (−28,7) |
−36,3 (−33,3) |
−26,9 (−16,4) |
−9,3 (15,3) |
−6,0 (21,2) |
−0,7 (30,7) |
3,0 (37,4) |
−1,4 (29,5) |
−4,3 (24,3) |
−13,5 (7,7) |
−19,8 (−3,6) |
−31,6 (−24,9) |
−36,3 (−33,3) |
Количина падавина, mm (in) | 32,6 (1,283) |
30,1 (1,185) |
30,7 (1,209) |
34,6 (1,362) |
54,0 (2,126) |
59,8 (2,354) |
81,5 (3,209) |
57,1 (2,248) |
48,2 (1,898) |
41,9 (1,65) |
38,6 (1,52) |
37,5 (1,476) |
546,6 (21,52) |
Дани са кишом | 10 | 7 | 10 | 12 | 15 | 15 | 15 | 13 | 14 | 14 | 13 | 11 | 149 |
Дани са снегом | 16 | 17 | 11 | 3 | 0,1 | 0 | 0 | 0 | 0,03 | 1 | 8 | 15 | 71 |
Релативна влажност, % | 87 | 85 | 80 | 72 | 71 | 74 | 74 | 74 | 81 | 85 | 89 | 89 | 80 |
Сунчани сати — месечни просек | 39 | 59 | 140 | 177 | 235 | 261 | 262 | 240 | 174 | 94 | 38 | 29 | 1.748 |
Сунчано време — месечни проценти | 16 | 22 | 38 | 42 | 48 | 52 | 51 | 52 | 46 | 29 | 15 | 13 | 39 |
Извор #1: Погода[9] | |||||||||||||
Извор #2: Хидрометеоролошки завод Белорусије (подаци у сунцу 1948–1949 и 1951–1984)[10] |
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2016. живело 365.610 становника.
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. | 2015. | 2016. |
---|---|---|---|---|---|---|
194.775[11] | 270.535[11] | 270.535[11] | 327.540[11] | 346.601 | 362.895 | 365.610[11] |
Градови побратими
[уреди | уреди извор]- Бјалисток, Пољска
- Лимож, Француска
- Друшкининкај, Литванија
- Дзержинск, Русија
- Химки, Русија
- Алитус, Литванија
- Чебоксари, Русија
- Ашкелон, Израел
- Краљево, Србија
- Тамбов, Русија
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Према Шведу руска верзија имена Городенъ у белоруски језик се преноси као Горадзен.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Почтовые индексы по Гродно” (на језику: руски). Белпочта. Архивирано из оригинала 13. 11. 2008. г. Приступљено 13. 10. 2013.
- ^ Марціновіч 2008, стр. 9.
- ^ Знакомьтесь, Городница Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2016) (рус). Вечерний Гродно.
- ^ Марціновіч 2008, стр. 13.
- ^ Швед 1996, стр. 10.
- ^ Марціновіч 2008, стр. 5.
- ^ „NUKAT | Prosto do informacji - katalog zbiorów polskich bibliotek naukowych”. 193.0.118.54.
- ^ „Grodno, Belarus Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase.
- ^ „Weather and Climate- The Climate of Grodno” (на језику: руски). Приступљено 28. 11. 2015.
- ^ „Солнечное сияние. Обобщения II часть: Таблица 2.1. Характеристики продолжительности и суточный ход (доли часа) солнечного сияния. Продолжение.” (на језику: руски). Хидрометеоролошки завод. Архивирано из оригинала 2017-04-26. г.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 06. 07. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Марціновіч, А. (2008). Горадна, Гораден, Гродно = Горадна, Горадзен, Гродна (Твае гарады, Беларусь). Минск, Беларусь: Мастацкая літаратура. ISBN 978-985-02-0921-4.
- Швед, В. В. (1996). Рассказы из истории города (10 век — середина 16 века) = Горадзен. Аповяды з гісторыі горада (10 ст. — сярэдзіна 16 ст.). Гродно, Беларус: Город Гродно.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- „Фотографије” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г.
- Старе фотографије